Из нацрта Закона о заштити потрошача, на захтев Народне банке Србије, изузети су чланови који се односе на потрошачке кредите.
Данијел Цвијетићанин
Не тврдим да је ово изазвало узнемирење јавности. После надахнутог прекрајања државних граница, колапса многих привредних (и других) система у Србији, као и „креативног“ приступа у интерпретацији својинских и уговорних права, којe власт у свакој прилици подстиче, тешко да би се нашла тема која може озбиљније да узнемири јавно мњење. Ипак, поједини аналитичари дубоко су се замислили над овим догађајем.
Увесељавајуће објашњење, које је дала Народна банка, подстакло је још већу знатижељу. У том објашњењу наводи се да је „у сарадњи са Министарством трговине и услуга, постигнут договор да се из нацрта Закона изузме део који се односи на потрошачке кредите, због специфичности кредита и других финансијских услуга, које је потребно регулисати другом регулативом, а која ће бити у потпуности усаглашена са директивама ЕУ“. Занимљиво! Чланови о заштити потрошача неће ући у Закон зато што ће бити изостављени (види М. Бункер: Алан Форд)!?
Зашто би, до доношења новог закона (и ко зна докле) потрошачи остали незаштићени пред опасностима произвољно варијабилних услова кредитирања? Ти су услови, као и нивои каматних стопа, узели код нас готово монструозне облике, упркос чињеници да је, баш у овој области, достигнут највиши степен либерализације и међународне конкуренције. Банке из света имају слободан приступ финансијском тржишту Србије (претходно су највеће домаће банке темељно срушене), али, види врага, није дошло до очекиваног пада каматних стопа. Нешто ту није испало како треба!
Поставља се и питање: које је сигнале, овим тражењем изузећа, можда и нехотице, послала НБС? Да ли је желела да (умало) осокољеним потрошачима поручи да не могу, бар у догледно време, рачунати на законску заштиту од финансијских институција, које су апсолутни господари у привредном ловишту званом „Србија“, пошто у тим институцијама доминира страни капитал?
А да није захтев НБС најава озбиљније инфлације? Владајућим структурама очајнички је потребан новац (не баш мала сума) да би победиле на новим изборима. Крајичком ока, сви гледају на могућност дефицитног финансирања „миленијумске инвестиције“ у евроатлантску будућност Србије – што је приоритет свих приоритета. Дефицитно финансирање изборних трошкова (не заборавите да ту спада и велики број малих инвестиционих подухвата) може да изазове озбиљнију инфлацију, чак већу од осам процената годишње. Ако би кредитни дужници били заштићени Законом, ако банке не би могле да у току отплате кредита повећавају каматне стопе, терет (и ризик) генерисане инфлације пао би добрим делом на финансијски сектор, а страни капитал би остао без својих осигураних профита. Да ли то сме да дозволи НБС? Никако! („Нисмо се, Дино, тако договорили… Нисмо, матере ми!“)
Питате ли се, можда, како то да у НБС знају да нам прети инфлациона опасност?
Опширније у штампаном издању
