Жеља становништва за „добром снабдевеношћу“ и шаренилом робне понуде довела је, у социјалистичким земљама, до одушевљеног прихватања повратка у капитализам.
Данијел Цвијетићанин
Аверзија грађана према једнакости и жеља за „истицањем“, улила је додатно гориво у мотор овог процеса. Нико не треба да види ништа лоше у томе што је и протестантска етика, иако недовољно позната на овом простору, постала предмет уважавања, пре свега у облику дивљења Немцима, немачким производима и немачкој индустријској дисциплини.
Са друге стране, код нас се осећа и снажан одјек социјалистичке самоуправне традиције и система вредности који држави и политичким партијама додељује пресудну улогу у покретању привредне иницијативе, а нарочито важну улогу у „праведној“ расподели бруто домаћег производа („колача“). Декларативна тежња за социјалном правдом својствена је социјалистичком „привредном духу“, али се, нажалост, та тежња често манифестује у облику аверзије према богатим сународницима.
Под дејством наведених противречних утицаја, у праскозорје транзиционих декада, формирао се „колонијални ментални склоп“ нове елите у Србији. Основна карактеристика тог и таквог менталног склопа је безгранично дивљење према свему што долази са евроатлантског Запада, што само по себи није за осуду. Али, важно је уочити да овде није реч о жељи за угледањем на западну привредну праксу, него безрезервно прихватање инструкција које са те стране долазе.
Приметићете, међутим, да се владама земаља „периферије“ не саветују активности које су довеле до брзог развоја успешних привредних модела (као нпр: учвршћивање правног поретка, ослобађање приватне иницијативе, заштита домаћег тржишта, флексибилна политика девизног курса, уравнотежено задуживање и сл), него им се често сугеришу сасвим супротне активности.
Лако је показати да су ставови домаће „елите са колонијалним менталитетом“ у супротности са „духом капитализма“ и протестантском етиком. Пре свега, у ставу према улози индивидуалне (приватне) привредне иницијативе, односно у ставу према држави, којој се, у оквиру „колонијалног менталног склопа“, додељује „усрећитељска“ улога (планови субвенција, пореске олакшице, „довођење“ страних инвеститора, обезбеђење „повољних“ кредита из државних или банкарских фондова итд). На тај начин се потискује приватна иницијатива. А да би држава (тј. политичка странка) имала „одрешене руке“ у својим „усрећитељским“ подухватима, правни поредак мора бити осакаћен, а поље арбитрирања и произвољног тумачења закона – максимално проширено.
Препознатљива је и дискриминација домаћих приватних компанија, чији је раст капитала под будним оком спреге безбедносних служби и „истраживачког“ (таблоидног) новинарства, који мере „оправданост“ компанијских зарада. С друге стране, иностране корпорације могу, под заштитом државе и партије, слободно да послују и зарађују на српском тржишту, неоптерећене сличним врстама контроле и прозивања. Тако, уместо да Србија постаје земља у којој приватна иницијатива цвета а привреда се брзо развија, „усрећитељске“ активности влада (и странака) фиксирају окове приватној иницијативи. У стварности се формира, уз помоћ евроатлантских пријатеља, „ментални склоп“ феудалног типа, супротан духу либералног капитализма.
У овом броју још и …
- Одржан четврти конгрес контролера
- Државне фирме губе на популарности
- ЕНРИКО ВЕРДОША, ЧЛАН ИЗВРШНОГ ОДБОРА УНИКРЕДИТ БАНКЕ, ЗАДУЖЕН ЗА СЕКТОР КОРПОРАТИВНОГ И ИНВЕСТИЦИОНОГ БАНКАРСТВА: Подршка малим предузећима за набавку опреме
- БАНКА ИНТЕЗА ПОКРЕНУЛА ЧЕТВРТИ ГОДИШЊИ КОНКУРС ИНТЕЗА ФАРМЕР: Избор најуспешнијих пољопривредних произвођача
- Српски електрични бицикл – атракција фестивала у Бечу
- ПРОКРЕДИТ БАНКА НАСТАВЉА МОДЕРНИЗАЦИЈУ ПОСЛОВАЊА И КРЕИРА МОДЕЛЕ ЗА УМРЕЖАВАЊЕ КЛИЈЕНАТА: Нова подршка малом бизнису
- Следећи број Економетра излази 5. јула 2016.
