Није тешко бити пророк. Лако је замислити како ће за неколико година, ако не избије светски рат, лидери стајати пред камерама и тужним гласом, уз пренемагање на које смо већ навикнути, саопштити јавности: “Мислили смо најбоље, а испало је, ето, овако како је испало…”
Данијел Цвијетићанин
Као кривци, помињаће се не само унутрашњи и спољашњи непријатељи свих боја, него чак и непосвећени и непросвећени народ, склон нераду и недисциплини, лакомислен и жељан свега, а највише шарених излога… Можда ће се поновити фарса о “сусрету у неком још будућијем филму”, али сам уверен да ће маркетиншки генији, то неизбежно окружење наших лидера, смислити неку сличну будалаштину, уз отужну констатацију да на туђим, али још више на својим грешкама, можемо много научити. А једино смо научили (Хегел је то добро приметио) да нико из историје није извукао поуке које је могао.
Модел “развоја”, ослоњен на задуживање, потрошњу и продају привредних ресурса, “исцрпео је своје могућности”, тј. довео привреду и становништво на веома ниске нивое равнотеже производње (и потрошње), уз обарање рекорда у висини јавног дуга, увоза и спољне задужености. По свој прилици, ово и јесу били циљеви нашег развоја, виђени очима евроатлантских господара, који су на прави начин применили неоколонијални модел Вашингтонског консензуса, цинично га представљајући као “неолиберални” модел – за земље у транзицији.
Иностране корпорације показале су највише разумевања за улагање у државне обвезнице, које су емитоване да би се покрили дефицити буџета, што је својеврсна страна директна инвестиција у – домаћу потрошњу(!?) У реални сектор улагали су једино “доведени” страни инвеститори, под условом да им домаћи страначки лидери обезбеде бајословне повластице и субвенције, због којих ће вероватно, и поред најискренијих жеља, ти поштени домаћи лидери морати у будућности да, годинама, пред судом отклањају сумње у корупцију.
Но свеједно, дефицити су сада ту, па неко мора да их покрије, или бар смањи. Никоме од наших храбрих лидера не сме да падне на памет да се кавга са моћним међународним финансијским корпорацијама, па да их подсети на улогу ових корпорација у креирању светске кризе, као и кризе нашег јавног дуга. Или да их подсети да су високе каматне стопе на наше обвезнице биле тако високе баш због “ризика земље”. Тај “ризични догађај” се, ето, остварио. Па да им (ух!) предложи да се дугови репрограмирају и делом отпишу (уф!).
Дабоме, много је лакше терет пребацити на леђа од државе најзависнијих категорија становништва – пензионера, лекара, просветара, официра, жандара итд. Па нека пензионери и просветари виде како ће да од својих прихода врате дуг светским финансијским моћницима.
Подсетимо се да су ти моћници успели да губитке од својих хазардних улагања (хиљаде милијарди долара) надокнаде из буџета најмоћнијих држава, и да на тај начин ојаде стотине милиона пореских обвезника у свету. Питам се да ли би у тим пореским обвезницима (нпр. из САД, Британије, Француске, Италије, Грчке или Немачке) могли да се траже савезници за борбу против финансијских корпорација, које колонизују цео свет, па успут и Србију.
Пише: Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“
У овом броју још и …
- НОВО ПОСЛОВНО ИМЕ ДЕЛТА ЂЕНЕРАЛИ ОСИГУРАЊА, ДРУГОГ НАЈВЕЋЕГ ОСИГУРАВАЧА НА СРПСКОМ ТРЖИШТУ Ђенерали Осигурање Србија
- ЈЕДИНА СРПСКА ФИРМА НА СВЕТСКОМ САЈМУ БЕЗБЕДНОСТИ У НЕМАЧКОМ ГРАДУ ЕСЕНУ Српска застава захваљујући Вивексу
- ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
- НОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ДЕЛТА АГРАРА У ЧЕЛАРЕВУ И НОВОМ САДУ Савремена хладњача и линија за тестенине
- НА ЈАВНЕ НАБАВКЕ У ПРВОМ ПОЛУГОДИШТУ ПОТРОШЕНО 147,6 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА Уштеда и повољније цене
- МЕСЕЦ НОВЕМБАР У ЗНАКУ МЕЂУНАРОДНОГ САЈМА НАМЕШТАЈА Обрадујте ваш дом
- ОД 13. ДО 16. ОКТОБРА ДВА МЕЂУНАРОДНА САЈМА – ЕНЕРГЕТИКЕ И ЕКОЛОГИЈЕ Зелена енергија на Београдском сајму
- ПОСЕТИОЦИ САЈМА CAREER DAYS ГЛАСАЛИ ЗА КОМПАНИЈЕ У КОЈИМА ПРИЖЕЉКУЈУ ПОСАО Кока-Кола Хеленик Србија – најпожељнији послодавац у 2014.
- ЕРИК РИС: ЛИН СТАРТ-АП (5) Иновације – кључ успешног предузетништва
- ВАШ КОНСАЛТИНГ ЗА УСПЕШНИЈЕ ВОЂЕЊЕ БИЗНИСА Међусобно уважавање
- Следећи број Економетра излази 4. новембра 2014.
