Питам се да ли је случај Радосава Саватијевића Кенета бар мало узбудио јавно мњење Србије, или смо, под утицајем домаћих финансијских „експерата“, већ потпуно огуглали на расипање милиона евра из буџета државе и њених јавних предузећа?
Данијел Цвијетићанин
У финансијској оскудици, у којој се перманентно налази буџет, морало би нас изненадити да се 2010. године, у јеку кризе, лако нашао новац за исплату 1,2 милиона евра само једном од неколико стотина житеља села Вреоци. А приметили сте да је ово била само трећина исплате за експроприсано земљиште (и замак), који ће можда бити девастирани тек за неколико година, када се копови приближе насељу.
Застрашујући мир са којим је јавност примила ову вест говори о језиво лошој репутацији глобалног процеса транзиције, а посебно „јавно-приватног партнерства“, које је код нас постало, баш као и „приватизација“, један од синонима за отимачину и пљачку, независно од тога да ли је она „евроатлантска“ или „патриотска“.
Да невоља буде већа, скоро истовремено је објављена вест да ће од 1. фебруара цена електричне енергије бити повећана за 10 до 12 процената, пошто ЕПС из постојећих прихода не може да покрије трошкове производње. Јавно мњење је (ипак) шокирано. Ко би сада могао огорченој јавности да објасни расипање невиђених размера у Колубари, док се, на другој страни, од грађана захтева додатно стезање каиша и веће издвајање за трошкове електричне енергије.
Зато ће ЕПС морати да на економски оправдано повећање цена причека бар неколико месеци. То је додатна штета која следи из „случаја“ г. Саватијевића, а која далеко превазилази спорну суму од 3,4 милиона евра! Али ко за то мари? Штету ће ЕПС-у надокнадити држава – средствима пореских обвезника!
У неким нормалнијим околностима, руководство Колубаре би примерно (драконски) казнило господина Саватијевића… Јест’, кад би смели да зуцну, и када и сам г. Кене не би седео међу њима, или можда учествовао у неком још маштовитијем пројекту „јавно-приватног партнерства“? Уствари, грађане највише брине питање да ли је Кенетов случај један и јединствен? Или постоји на десетине (можда и стотине?) Кенета и Кенетића, који себе сматрају Кенету равним, па не могу да се помире са „неправдом“ да су са државних (или ЕПС-ових) јасли уграбили мање? Још више грађане брине да ли су петооктобарске власти, нарочито популарне и добро укорењене у Колубари, претходно подесиле законску, и другу, регулативу тако да саватијевићевске комбинације буду и законски покривене, па нико неће моћи бити ни оптужен ни осуђен за пљачку или отимачину.
Најзад, да ли ћемо, по ко зна који пут, чути отужну причу о „великој прашини“ око „незнатне“ суме, која једва ако чини неколико процената укупних трошкова РБ Колубара?
Опширније у штампаном издању
