Најављени програм нове владе добар је повод да се, по ко зна који пут, дотакне питање односа тржишта и државне интервенције у нашем привредном животу. Свима је познато да нас чека период “болних реформи”: редуковање запослености и потрошње, продаја јавних предузећа (пошто се држава не осећа способна да у њима организује рационално управљање), као и масовно субвенционисање страних и домаћих инвеститора у облику пореских олакшица, уступања простора инвеститорима, плаћања новозапослених радника из државног буџета, као и помагања банкама и предузетницима око трошкова камата (ове трошкове ће, једним делом, преузети порески обвезници, који нису корисници емитованих кредита).
Међутим, за већину грађана, као и за власнике (и менаџере) малих и средњих предузећа најважније питање гласи: да ли ће држава, у наредном периоду, постати способна да обезбеди елементарни привредни ред? Oдговор на ово питање као да никог не интересује. Да ли је држава, имајући у виду милионе нерешених предмета у судовима, способна да обезбеди да се финансијске (и друге) обавезе извршавају у уговореним и законом предвиђеним роковима, или свака исплата зависи од добре воље дужника, кога једино интервенција “са државног врха”, или “опомена” неког локалног кабадахије, може да примора да се придржава уговорених обавеза? Да ли судови и извршни органи власти могу да осигурају плаћања о року? У не тако давној прошлости, у западној Европи су дужнички затвори били ефикасне институције за одржавање ове врсте финансијске дисциплине.
Ако држава није у стању да обезбеди елементарне услове за функционисање тржишне привреде, ко би могао да верује да она може успешно да спроведе мере интервенција и субвенција, које брзо могу да постану најгласнији позиви на корупцију државних чиновника, који треба да одлучују ко треба да буде у групи повлашћених (субвенционисаних), а ко не? Ко би могао да верује да се ефикасно могу контролисати они који расподељују (на најбољи начин) државна средства (алајбегову сламу), ако држава не уме да примора на плаћање оне који су купили робу?
У јавности је распрострањена заблуда да у либералној привреди држава треба да буде слаба – сатерана такорећи у “мишју рупу”. Они који познају начин функционисања слободне привреде знају да једино јака држава и снажан систем судске и извршне влати могу да обезбеде да се уговорена плаћања обављају уредно и на време. А у Србији је држава међу онима који предњаче у неизвршавању својих финансијских обавеза, правдајући се да то не раде ни многи други учесници у привредном животу. А зашто не раде? Зато што судови и полиција, који би их морали присилити да плате оно на шта су се обавезали, функционишу споро и неефикасно (уствари никако)! Тако се дужници слатко смеју повериоцима, а велики купци малим продавцима (произвођачима). Привреда не може да функционише у таквим условима.
Уместо да се посвети својим најважнијим обавезама, које занемарује, држава се труди да субвенцијама, стимулацијама и другим мерама усрећи привреду. Што је економска ситуација гора (а она је све гора!) репертоар усрећитељских мера је све шири. И обрнуто. Најнеобичније је што се привредници са тим лако мире, вероватно у пустој нади да ће се и сами наћи у скупу субвенционисаних.
Пише: Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“
У овом броју још и …
- СИМЕНС ОРГАНИЗОВАО „ДАНЕ ИНДУСТРИЈЕ“ У СУБОТИЦИ Квалитетнија производња, уз мање трошкове
- ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА ДЕСЕТО ТАКМИЧЕЊЕ ТРАЈЕ ДО 10. ЈУНА Најбоља технолошка иновација 2014.
- НЕСВАКИДАШЊА ЕПИЗОДА СА НОВОСАДСКОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ САЈМА Комерцијална банка помаже малом Матеји
- СЕДМА ПРОЛЕЋНА ШКОЛА ПРЕДУЗЕТНИШТВА ПОСЛОВНОГ ФАКУЛТЕТА ИЗ ВАЉЕВА И ИНСТИТУТА ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ УНИВЕРЗИТЕТА СИНГИДУНУМ Предузетништво излази из оквира класичног модела учења
- ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
- ЂЕНЕРАЛИ ПРЕУЗЕО ВЛАСНИШТВО НАД ДЕЛТА ЂЕНЕРАЛИ ОСИГУРАЊЕМ Ђенерали на новом старту
- ЕРИК РИС: ЛИН СТАРТ-АП (2) Иновација је спонтана и непредвидива
- Следећи број Економетра излази 8. јула 2014.
