Данијел Цвијетићанин
„Да ме метне ко за краља, ја бих знао како ваља…”. У овај познати стих Змај Јове Јовановића могли би се сажети сви предизборни програми политичких странака, како оних које су се већ готово зацариле, тако и оних које нестрпљиво чекају да и на њих дође ред да покажу грађанима како могу успешно да “заврше посао”. Подразумева се, дабоме, да им је, као и до сада, народно благостање на првом месту.
За “усавршавање” економских програма, тј. програма предизборних обећања, тешко да би се могла смислити нека нова глупост, која није већ стотинама пута искоришћена. И коју лидери странака неуморно понављају, једва се уздржавајући од смеха и отвореног ругања лаковерним бирачима.
Тако, например, о тајанственим реформама се већ зна да ће бити болне. Али се ретко ко усудио да обелодани о чему се ради. И да се највеће жртве очекују од пензионера, лекара, универзитетских и просветних радника, као и од сиротиње која се узда у социјалне трансфере. Познато је да су издаци за ове категорије становника највеће ставке буџета, па се и процентуално малим смањењем појединачних прихода може много уштедети. Из образложења потребе за ванредним изборима могло се, међутим, разумети да ће сурове верзије реформских закона лакше у Скупштини донети коалиција која ће, после избора, имати огромну већину. У предизборном периоду су, ипак, болне реформе заустављене, погађате зашто. Али после… Нико не треба да буде изненађен.
Осим у реформама, странке и политички челници се такмиче у “довођењу” страних инвеститора, не примећујући да (ваљда против своје воље) на тај начин, многе инвеститоре (домаће и стране), истовремено, терају из Србије. “Довођење” се састоји у нуђењу страним улагачима погодности, као нпр. бесплатно коришћење земљишта, дотације за плате запосленим радницима, пореске и кредитне олакшице и сл. Речју, инвеститор се доводи у повлашћени положај, што је недвосмислен сигнал свим другим потенцијалним инвеститорима (посебно домаћим) да у тој области немају шта да траже. Понекад, оно што је министарски (лидерски) успех у “довођењу” страног инвеститора, може бити оцењено као кривично дело, ако је реч o фаворизовању домаћег улагача.
Уосталом, да ли бисте се усудили да инвестирате у неку област у којој моћни страначки лидери имају своје “доведене” штићенике, чак и када бисте, неким чудом (великим чудом), могли да издржите неравноправну конкуренцију?
Најзад, запитајте се колико бисте, да сте страни инвеститор, били спремни да жртвујете да бисте одобровољили (“испоштовали”) моћног заштитника да баш вас, а не неког другог, узме под своје снажно окриље, разуме се, све ради општег просперитета и раста запослености у Србији?
Питам се да ли ће неки лидер са предизборне трибине обећати повлачење државе (и партије) из привредних токова, јачање правног поретка и просторног реда и једнаке услове за све који, из користољубивих (себичних) интереса, хоће да инвестирају (без “довођења”)? Знам да би такав лидер имао мању личну моћ и “усрећитељски капацитет”, али сам склон уверењу да би учинак за економију био многовећи.
Пише: Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“
У овом броју још и …
- ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
- МБА ПРОГРАМ – КАТАЛИЗАТОР ЗА УСПЕШНУ КАРИЈЕРУ Велико интересовање за стипендије
- НИКОЛА ЛУКИЋ: ПЕЊАЊЕ УЗ ЛИТИЦУ (5) Развијајте пријатељске односе са купцима
- ПРЕДСТАВЉАМО НАЈНОВИЈА ИЗДАЊА У ОБЛАСТИ ЕКОНОМИЈЕ Предузетничка улога државе – кинеско искуство
- Следећи број Економетра излази 8. априла 2014.
