Данијел Цвијетићанин
Извините, питање је мало непристојно, али да ли памтите да је неко из ваше даље или ближе фамилије банкротирао? Да ли сте, можда, чули да је неком од ваших комшија, или рођака, полиција износила из стана намештај, ради јавне продаје и намиривања дугова? Нисте?
Ако је тако, мора се закључити да je интуитивна слика о банкроту прилично нејасна у нашем друштвеном окружењу, за разлику од земаља развијенијег света, у којима су таква искуства далеко ближа просечном грађанину. Због тога је, за њих, банкрот само непријатно и болно искуство, које су многе породице доживеле и преживеле у великој депресији тридесетих година (али и у другим, мање трагичним, периодима), а за наше грађане банкрот је догађај који се сматра немогућим, а ако се већ догоди, он је исто што и смрт. Ето зашто је наше људе много лакше плашити банкротом државе него становнике Британије, Аустрије или САД!
Далеко од тога да се банкрот државе може сматрати срећним, или чак повољним догађајем за неку земљу. Истог тренутка када држава објави иностраним повериоцима да није у могућности да изврши своје финансијске обавезе и замоли за њихово репрограмирање, драстично се редукује ниво поверења у ту земљу, па се могућности увоза, задуживања и сл. драстично смањују. А инострани повериоци, попут лешинара, покушавају да своја потраживања надокнаде преузимањем (куповином) богатства презадужене државе, по приступачним ценама. Незгодно! Али су се, ипак, многе земље и од оваквих шокова опоравиле. Зато што економија не зна за појам смрти.
Разумљиво, озбиљне владе избегавају да воде економску политику која земљу гура у банкрот, али се ово не може рећи за наше владе (досадашње и садашњу) које, обилно снабдевене инструкцијама међународних експерата, не беже од политике подстицања увоза, прекомерне потрошње и задуживања. Широки слојеви становништва, одушевљени “стабилношћу динара” и високим степеном “снабдевености тржишта”, тј. шаренилом роба у сјајним шопинг моловима, здушно подржавају овакву економску политику, гласајући само за оне који су у стању да обећају обилне приливе кредита и инвестиција (најчешће у наше обвезнице) из иностранства.
Наркоекономска зависност од иностраних кредита неминовно отвара опасност краха државних финансија. Влада се досетила да избегне ту опасност продајом јавних предузећа (ваљда и других ресурса – земљишта, шума, вода, итд.) пре банкрота, ради сервисирања дуга иностраним повериоцима. Као да се претходном распродајом (банкротирањем) може избећи банкрот?
Продаја јавних предузећа се правда и гласним истицањем неспособности власти да у тим предузећима обезбеди ефикасно управљање. Влада није, међутим, објаснила како ће (и да ли) средства добијена од продаје умети разумно да искористи? Када је држава неспособна за управљање имовином, обично је још лакомисленија (глупавија) у управљању добијеном гомилом новца, зар не? Што је још горе, ту ће се, као и увек до сада, наћи, да помогну, мудри саветници, инструктори и консултанти, подељени у бројне гласне и непомирљиве хорове. Сјајно је саветовати како да се потроши туђ новац, је л’ да?
Ето зашто “банкрот пре банкрота” оправдано изазива страх и нервозу међу економистима, осим оних малобројних, који у тој продаји могу да виде неки свој ћар, па је њихова жалост због најављене опште штете знатно мања.
Пише: Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“
У овом броју још и …
- Савет страних инвеститора ОТВОРЕНИ ДИЈАЛОГ СА ВЛАДОМ СРБИЈЕ Четврта Reality Check конференцијa
- ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
- ЕКОНОМЕТАР НА ПРОЛЕЋНОЈ ШКОЛИ ПРЕДУЗЕТНИШТВА Јачање предузетничког духа
- НОВИ ЖИВОТ ЛЕСКОВАЧКЕ ХЕМИЈСКЕ ИНДУСТРИЈЕ “НЕВЕНА“ „Косалија“ уместо „Косилија“
- ТРЕЋА ГОДИНА САРАДЊЕ БАНКЕ ИНТЕЗА И НАЈБОЉИХ АКАДЕМАЦА Проглашени победници конкурса „Докажи се 100%“
- ЧЕТВРТ ВЕКА КОПАЈУ БУНАРЕ ШИРОМ СРБИЈЕ Велика је радост кад људи добију воду
- ЕРИК РИС: ЛИН СТАРТ-АП (3) Знање је највећа предност
- ВАШ КОНСАЛТИНГ ЗА УСПЕШНИЈЕ ВОЂЕЊЕ БИЗНИСА Похвала некад и сад
- Следећи број Економетра излази 9. септембра 2014.
