Из погона „Никоплета“ у Лесковцу дневно изађе и по три хиљаде пари квалитетних чарапа

После посрнућа фабрике чарапа „Зеле Вељковић“ у Лесковцу, неки од радника су основали своју производњу. Данас има пет-шест регистрованих и петнаестак мањих радњи за производњу чарапа. Један од оних који нису чекали да фабрика западне у кризу, већ је покренуо производњу у кућној радиности јесте Милорад Мића Николић који је отворио прву приватну чарапару у Лесковцу. У чарапарству је, каже, од 1968. године када је почео да ради у фабрици „Зеле Вељковић“ као мајстор. Уз рад се и школовао, па је добио посао технолога на којем је остао до 2000. године. Ту је упознао супругу Љиљану која је радила у одељењу дораде.

Фирму је основао 1991. године, још док је био у фабрици, и она се из године у годину ширила. Данас је регистрована на име супруге Љиљане Николић, под називом Трикотажерско-плетарска радња „Никоплет“. До 1995. године радила је као породична фирма, а онда су примили прве раднике. У погону сада ради десет стално запослених, не рачунајући власнике.

Николићи не могу да кажу тачно колико су до сада инвестирали, јер су ишли поступно. Из Италије су увезли девет машина, од којих свака кошта преко 20.000 евра. Куповали су их уз помоћ кредита. Подигли су нови погон у Улици Старине Новака која је овде познатија као Кајсино сокаче. Зависно од програма, дневно из погона изађе и до три хиљаде пари чарапа.

– Производимо све врсте чарапа, од дечјих, до мушких, женских и модних. Обим производње зависи од врсте артикла. За пролећну сезону се раде сокне и кратке чарапе за које је потребно мање времена, тако да тренутно дневно произведемо и до три хиљаде пари сокни. За хулахоп је потребно више времена, па је дневна производња мања, каже за Економетар Мића Николић.

Опширније у штампаном издању