Generalni direktor Dragan Nikolić objašnjava kako je kompanija iz Pirota uspela da godišnje izvozi robu za 100 miliona evra. Sledi proširenje proizvodnih kapaciteta

Da postoje i neke druge gume osim onih koje proizvodi kompanija Tigar iz Pirota, setimo se tek svake druge nedelje kad neko od vozača Formule 1 mora zbog nečega da ode u pit-stop. Za Goodyear, Bridgestone, Michelin (ne zaboravljamo ni Trajal iz Kruševca grada) čuli smo, ali prema njima imamo odnos kao i prema košarkašima – odlični su stranci, naši takođe.

Za sada, ipak, nema nagoveštaja da će se Tigar upustiti u trke po belosvetskim pistama (Srbima više priliče kolektivni sportovi sa loptom), ali hoće u trku za prestižom, povećanim izvozom i plasmanom na razna tržišta širom Zemljinog šara.

Posle više poraza koje su poslednjih godina doživeli košarkaši, morali su titulu „najboljeg srpskog izvoznog proizvoda” da ustupe nekim drugim „tigrovima”. Uz smederevski US Steel Serbia (bivši Sartid) i pančevačku Petrohemiju, Tigar je i zvanično proglašen za našu najuspešniju izvoznu kompaniju.

Od „tigrića” do džina

1935. – Osnovan je Tigar kao radionica za proizvodnju gumenih proizvoda i svih vrsta gumene obuće
1959. – Osnovana je fabrika Autoguma
1966. – Osnovana je fabrika Tehnička guma
1972. – Napravljena je prva radijalna guma
1974. – Ugovor o licenci sa firmom BF Goodrich (SAD)
1977. – Osnovana fabrika Unutrašnja autoguma, u Babušnici
1978. – Joint-venture sa firmom BF Goodrich
1981. – Osnovan je Tigar Americas (SAD)
1988. – Osnovana je fabrika Lepila
1990. – Osnovan je Tigar Europe (V. Britanija)
1991. – Transformacija Tigra u akcionarsko društvo
1995. – Uvođenje standarda ISO 9001
2001. – Ugovor o zajedničkom ulaganju Tigra i Michelin group u formiranje zajedničke firme
2002. – Ugovor o formiranju zajedničke firme Tigar-Michelin-IFC
– Ugovor o zajmu IFC–Tigar
2003. – Formiranje zajedničke firme Tigar-Michelin-IFC
– Organizacija Tigra na korporativnom principu
2005. – Dodatno investiranje u Tigar MH
– Usaglašavanje sa standardima EU
– Emitovanje akcija korporacije i kotacija na Beogradskoj berzi

Osim u Srbiji, Tigar ima predstavništva i u Bosni i Hercegovini (Banja Luka), Crnoj Gori (Podgorica), Makedoniji (Skoplje), Velikoj Britaniji (London) i SAD (Nju Džersi). Osim brojnih proizvodnih i uslužnih preduzeća, u okviru korporacije Tigar, posluju i komercijalna preduzeća poput Tigar Europe, Tigar Americas, Tigar Montenegro…

Britancima milion guma

Tigar ne proizvodi samo gume (za automobile, kamione, skutere, poljoprivredna i industrijska vozila…) već i obuću, hemijske proizvode, razne vrste sportskih lopti.

U razgovoru sa Draganom Nikolićem, dugogodišnjim generalnim direktorom korporacije Tigar, saznali smo da postoji mnogo činilaca uspeha koji rezultiraju godišnjim izvozom od oko 100 miliona evra.

– Ponosni smo na dugogodišnje uspehe na zapadnoevropskim tržištima, koji se, između ostalog, ogledaju prodajom pet miliona guma u poslednjih pet godina u Velikoj Britaniji, potom izvozom gumene obuće (za lov, ribolov, radne i zaštitne čizme) u Kanadu, Skandinaviju, zapadnu Evropu i nama okolne države. Proizvodi od tehničke gume (cevi niskog pritiska, gumeni profili i presovani gumeni proizvodi) i hemijski proizvodi (razne vrste lepkova, boja za puteve, rastvarača, presvlake za ambalažu za hranu), uglavnom se koriste za domaću upotrebu, mada se deo izvozi i u pomenute zemlje, zatim u Južnu Ameriku, odnosno Južnoafričku Republiku – kaže Dragan Nikolić.

Tigar je na razne načine povezan sa Michelinom, gigantom francuske gumarske industrije i Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC) koja je ogranak Svetske banke. Ona ga je nedavno uvrstila među 22 preduzeća sa kojima je ostvarila uspešnu saradnju u više zajedničkih projekata.

Timski rad

O tome kako je kompanija postala poslovno ime i zaštitni znak poznat širom sveta Dragan Nikolić kaže:

– Trudimo se da kvalifikujemo sebe da budemo sposobni da ostvarimo povoljna strateška partnerstva i alijanse različitog tipa da bismo na svetskim tržištima nastupali uspešno. Jer, sami ne možemo. Kao što smo mi dobar lokalni partner za nekog investitora spolja, tako su i oni nama bili dragoceni lokalni partneri za uspešan razvoj naših proizvoda i usluga na izbirljivim tržištima. Na zapadu su kupci zahtevni, tačno znaju šta hoće, a ne kao na nerazvijenim tržištima gde se proda šta se proda.

Mobilni servisi

Svi Beograđani, kao i oni koji budu na proputovanju kroz naš glavni grad a dogodi im se neki problem sa gumama, od pre mesec dana, pozivom na broj 063-699 111, mogu da dobiju pomoć članova prvog Tigrovog mobilnog servisa. Modernizacija mreže servisnih centara obuhvata ne samo pokretanje mobilnih servisa u zemlji, već i dalje širenje stacionarnih centara. Planom je predviđeno da do kraja sledeće godine Srbija bude premrežena sa 20 mobilnih centara, namenjenih servisiranju guma ne samo putničkih, već i teretnih vozila. Posebna pogodnost za preduzeća koja imaju veliki broj kamiona i sličnih teretnih vozila jeste da serviseri mogu da dođu na željenu lokaciju i na licu mesta poprave sve gume u jednom danu.

Uz sve zahteve za obeležavanje, standardizaciju, garanciju i „papirologiju” koja prati izvoz, u kontinuitetu smo morali da dokazujemo kvalitet usluga koje pružamo, da budemo precizni u isporukama, njihovoj dinamici i tačnosti i pored, po difoltu, potrebnih tehničkih performansi proizvoda. U tom smislu je izlazak na strana tržišta bio izazov za nas jer savremene tehnologije proizvodnje guma i drugih naših proizvoda, nisu samo tehnologije proizvoda, već i tehnologije upravljanja procesima kao što su prodaja, nastup na tržištu, obezbeđenje tog tržišta, naplata, mehanizmi naplate, osiguranje naših pozicija, i drugo – objašnjava naš sagovornik i dodaje:

– Dugoročno smo posvećeni tržišnom načinu privređivanja, što nam je, uz adekvatnu razvojnu politiku u svim segmentima kompanije i profesionalno organizovan timski rad omogućilo punu adaptibilnost sistema na sve promene u okruženju i na tržištima na kojima smo nastupali. Nije onda čudo što smo uspešno savladali sve izazove i što smo spremni za nove – zaključuje Nikolić.

Struktura akcijskog kapitala, prema podacima od 31. oktobra, jeste takva da fizička lica poseduju 40,60 odsto akcija Tigra, a ostatak je raspodeljen na državni fond (35,05) i institucionalne investitore (24,35 odsto).

Berzansko iskustvo

O iskustvima Tigra, kao otvorenog akcionarskog društva na Beogradskoj berzi, direktor kompanije koja zapošljava četvrtinu Pirota, kaže:

– Uložen je maksimum napora na polju organizacije sistema informisanja i komunikacije kako bi potencijalnim investitorima i akcionarima poslovni status kompanije bio jasan i razumljiv. U slučaju naše korporacije, radi se o poslovnom sistemu koji svoju punu vrednost dokazuje u srednjoročnim i dugoročnim periodima, pa trenutna stanja na berzi nisu uvek i adekvatan odraz trendova poslovanja. Berzu smo shvatili kao potencijal koji treba da doprinese efikasnijem razvoju i investicijama koje to prate da bi se poslovne performanse sistema stalno kroz vreme uvećavale i samim tim svi interesi učesnika u korporaciji, kao i vlasnika, adekvatno zadovoljavali. U uslovima i ekonomskom ambijentu u zemlji i sama berza mora da se osnaži učešćem većeg broja ekonomski validnih kompanija, kako bi stvarni status kotiranih kompanija adekvatno bio pozicioniran, meren i analitički ispravno interpretiran.

Posebno je značajno što su mali akcionari u punoj meri zaštićeni u okviru svojih prava i ovlašćenja. No, takođe je važno da je jasno potencirana i kvalifikovana odgovornost svih (malih i velikih akcionara, menadžmenta i zaposlenih) za tačnost, ispravnost i profesionalnost postupaka – ističe Nikolić.

Profit i od otpada

Budućnost je mnogima zagonetka, ali ne i gigantu iz Pirota koji dnevno proizvede oko 18.000 pneumatika.

– Sledeća godina biće za korporaciju Tigar s jedne strane godina konsolidacije i restrukturisanja nekih programskih opredeljenja, ali i godina intenzivnog razvoja i modernizacije procesa da bismo dostigli projektovani rast tržišnog udela. Pored guma, koje su bile zaštitni znak naše kompanije, dolazi vreme jačanja ostalih proizvodnih programa i njihovog snažnijeg nastupa na svetskom tržištu. Modernizacija prodajne i trgovačke mreže je u punom razvoju i očekujemo ostvarenje svih zacrtanih ciljeva. U dugoročnijem periodu korporacija će u kontinuitetu nastaviti rast, programski i rezultatski, uz puno prihvatanje i ispunjenje svojih obaveza prema kupcima, vlasnicima društva i zaposlenima. Na redu su i generacije novih proizvoda Tigra. Kada govorim o njima, pored ostalog, mislim i na čizme u printing tehnologiji koje su novina na domaćem tržištu, a kojima smo se još više približili kupcima kvalitetom, funkcionalnošću, ali i atraktivnošću, odnosno estetikom. Izvesna je i izgradnja novih kapaciteta kao što je fabrika za reciklažu gumenog otpada, vredna nekoliko miliona evra. Visoka profitabilnost novog programa je svakako jedan od osnovnih razloga osvajanja proizvodnje ovog tipa, ali ovim potezom idemo u susret zahtevima EU. Nastojaćemo da otpadna guma više ne predstavlja ekološki problem u Srbiji – ističe Dragan Nikolić.

Podsetimo, Tigar je nedavno kupio susedni drvni kombinat (u stečaju) Polet i u okviru Slobodne zone Pirot planira proširenje kapaciteta koji bi trebalo da budu povezani u zaokruženi industrijski kompleks. On bi trebalo da bude uređen po najvišim standardima, sa optimalno uređenom proizvodnjom i logističkim centrom za utovar i otpremu robe.

Kažu da život leži na točkovima, točkovi na gumama, a one, pak, na bojama za puteve… Nije onda ni čudo što Tigar grabi poslovnim koracima od sedam milja. Obuven u gumenu obuću za lov i gladan uspeha na bogatim tržištima.