Већина гувернера у државама насталим од бивше СФРЈ има исте проблеме: боре се са унутрашњим и спољним притисцима на инфлацију, док домаће фискалне власти брину само о томе како да напуне буџет
Смањити јавну потрошњу и спољнотрговински дефицит – основно је упозорење Кемала Козарића, гувернера Централне банке Босне и Херцеговине. По томе, чине се да већина гувернера у државама насталим од бивше СФРЈ има исте проблеме: користе све инструменте да се боре са унутрашњим и спољним притисцима на инфлацију (раст цена нафте и пољопривредних производа), док домаће фискалне власти брину само о томе како да напуне буџет.
У овакву стварност имали су прилике да се увере новинари београдских медија који су посетили Централну банку БиХ у Сарајеву, 16. маја ове године, у организацији Народне банке Србије. Ово је, поред осталог, била и прилика да се уверимо у добре пословне односе који постоје између гувернера НБС Радована Јелашића и гувернера ЦБ БиХ Кемала Козарића. Фискална власт, односно влада, треба да својим потезима утиче на смањење инфлације, а не да то буде само брига Централне банке, истакао је гувернер Козарић. Инфлација у БиХ је у марту ове године достигла 7,1 одсто на годишњем нивоу, уз наставак раста спољнотрговинског дефицита (од јануара до краја априла ове године укупан трговински дефицит износио је око 1,5 милијарди евра).
Према речима гувернера Козарића, у БиХ постоје два лоша макроекономска показатеља – стопа незапослености која је око 30 одсто и спољнотрговински дефицит који износи око осам милијарди конвертибилних марака (четири милијарде евра). Подаци о трговинској сарадњи са Србијом показују да је прошле године из Србије у БиХ увезено робе у вредности од 1,4 милијарде конвертибилних марака (око 700 милиона евра), док је извоз БиХ у Србију износио око 605 милиона конвертибилних марака (око 302 милиона евра). Како је оценио Козарић, чињеница да БиХ дупло више увози из Србије, него што извози, не пружа добру слику о домаћој економији.
– Превише пара потрошено је на увоз онога што се производи и у земљи. На пример, око 500 милиона конвертибил-них марака на храну у 2007. години, 202 милиона КМ за лекове, по 130 милиона КМ за воду и пиво – рекао је Козарић.
Прошле године спољнотрговински дефицит БиХ је затворен са више од три милијарде КМ дознака из иностранства, са 2,6 милијарди КМ страних директних инвестиција и 2,4 милијарде КМ кредита.
Одговарајући на питање Економетра о томе да ли и гувернер Централне банке БиХ често упућује критике креаторима економске политике, као што је то случај и у Србији, када гувернер НБС упозорава на високу јавну потрошњу и опасности од инфлације, гувернер Козарић је рекао:
– Влада је две године заредом направила суфицит у буџету, али пре свега захваљујући повећаним приходима од увођења ПДВ-а. И они мисле да је сада све у реду, јер имају пара за све потребе, а јавна потрошња је достигла 47 одсто БДП-а. Сви морају да знају да монетарна стабилност нема цену и она је фактор стабилности целе БиХ – упозорио је политичаре Козарић.
