Za uspeh su potrebni jaki nervi, posvećenost poslu i dobra ekipa, tvrdi osnivač, vlasnik i direktor Zoran Strahinjić, povratnik iz Italije, koji je uložio zarađeni novac u pogon koji izveze sve što proizvede

Zoran Strahinjić

Firma se zove „TZR (tehnologija za reciklažu) recycling industry d.o.o.“ i bavi se proizvodnjom mašina za reciklažu čvrstog otpada. Za nas teško za izgovor, ali Italijani su hteli taj naziv, budući da sve mašine koje zajednički proizvode prokupački i italijanski mašinci idu u ceo svet. Firmu je pre pet godina, zajedno sa italijanskom kompanijom „Forek“, osnovao Zoran Strahinjić, koji je do tada radio u toj kompaniji. Osnivački ulog bio je 80 procenata „Forek“, 20 posto Strahinjić. U toj srazmeri su kasnije išla i sva ulaganja, a po Strahinjićevim rečima, sve što je zarađeno u minulih pet godina ulagano je u proširenje proizvodnje.

Posao je krenuo u zakupljenoj hali nekadašnje prokupačke Fabrike ravnog stakla „Kristal“ od hiljadu kvadrata, sa pet radnika, a danas se proizvodnja odvija u halama na oko tri hiljade kvadratnih metara, zaposleno je četrdeset radnika koji po potrebi rade u dve smene i poštuju rokove koje diktiraju Italijani.

O tome kako je došlo do osnivanja ove fabrike, za Ekonometar govori njen osnivač i vlasnik Zoran Strahinjić.

– Od 2000. godine radio sam u „Foreku“. Ja sam mehaničar bravarske struke i radio sam na konstrukciji i montiranju linija za reciklažu. Nakon deset godina rada u ovoj uspešnoj firmi došao sam na ideju da otvorim pogon ovde i da radim isto to što sam radio u Italiji. Zakupio sam ovu halu i krenuo sa pet radnika. Za sada radimo dosta uspešno, koliko znam mi smo jedina firma u Srbiji i jedna od retkih u Evropi koja se bavi proizvodnjom mašina za reciklažu. Mesečno upotrebimo i do sto tona gvožđa, sve se svodi na sečenje, varenje i mašinsku obradu. Zbog toga upošljavamo isključivo mašinsku struku. Među četrdeset zaposlenih samo je jedna žena. U kancelariji je samo nas petoro, ali i mi smo više u hali, nego u kancelariji. Sarađujemo sa jednom agencijom za knjigovodstvene usluge i jednom advokatskom kancelarijom iz Niša koji nam pružaju logističku podršku i to nam je celokupna režija. Naši proizvodi idu u ceo svet. Sve što proizvedemo dajemo Italijanima koji imaju tržište na čitavoj zemaljskoj kugli, ističe Strahinjić.

U početku je bilo dosta problema sa nabavkom materijala, jer je sve uvoženo.Bilo je to vreme kada su i uvoz i izvoz bili stoprocentni. Sada 95 posto materijala, u prvom redu gvožđa, nabavljaju u Inđiji. Firma je, doduše, inostrana, ali je u Srbiji, tako da nije reč o uvozu. Za izradu mašina, odnosno delova za mašine, koriste sve što izađe iz livnice i valjaonice – limove debljine dva do 150 milimetara, kutije raznih profila, cevi. Zanimljivo je da je ulaz materijala ravan izlazu.

Naime, gvožđe koje se ne iskoristi u proizvodnji, prodaje se kao sekundarna sirovina i to samo ovlašćenim kupcima sa sertifikatom, jer otpad gvožđa podleže zakonskom praćenju. Budući da rade sa firmom koja je poznata u svetu i koja uživa poverenje, nisu imali problema sa nabavkom mašina i sa plaćanjem. Sve mašine, i nove i polovne, kupili su vrlo povoljno i sa prihvatljivim rokom otplate, tako da su bili u prilici da ih uposle, da zarade i tek onda da ih plate. Tako su mašine otplatile same sebe.

Zoran na kraju kaže da bi voleo da i drugi krenu njegovim putem, da se vrate, ulože ovde novac i krenu da rade. Potrebno je, kaže, dosta truda i sreće, ali ako je čovek uporan, uspeh neće da izostane. Dodaje da su za uspeh potrebni jaki nervi, posvećenost poslu i dobra ekipa, a njemu ne nedostaje nijedna od ovih vrlina. Iako je on osnivač, vlasnik i direktor, ne odaje stereotipnu sliku rukovodioca. Ne nosi kravatu, ne sedi u kancelariji, ne potpisuje račune po kafanama. U fabrici je od 6 do 23 časa, često se i lično uključi u proizvodnju. Rečju, u potpunosti je posvećen firmi.