Nema izgleda da se ponove rezultati iz prethodne godine kada su, pre svega zahvaljujući prodaji „Mobi 63“, strane investicije dostigle 4,5 milijardi dolara, osim ako država ne odluči da privatizuje NIS
Kupovina srpskog mobilnog operatera “Mobi 63” bila je najveća pojedinačna privatizaciona transakcija u centralnoj i istočnoj Evropi i ona je, prema analizi istraživačke kuće Prajsvoterhaus kupres, činila više od četvrtine svih prošlogodišnjih privatizacija u regionu. I londonski finansijski magazin Bankar nedavno je investicionim bankarima “Citadel” i “Rotšild” uručio priznanje “Bankarski posao godine “ za ulogu savetnika u privatizaciji “Mobi 63” smatrajući to najboljom privatizacijom godine u jugoistočnoj Evropi.
Srbija je lane zauzimala zapaženu poziciju u regionu ne samo zbog te jedne finansijske transakcije. Jer, od ukupno 490, kod nas je obavljeno čak 220 privatizacija. To, istina, ne predstavlja neko posebno iznenađenje jer su druge zemlje već u poodmakloj fazi privatizacije u odnosu na Srbiju, o čemu govori i podatak da je ukupna vrednost svih privatizacija pala sa 22,5 milijardi dolara iz 2005. na samo sedam milijardi u prošloj godini, u centralnoj i istočnoj Evropi.
Usamljeni rekordi
No, zahvaljujući ponajviše sumi od 1,9 milijardi dolara, koliko je Telenor platio za nekadašnji Mobtel, Srbiji je pošlo za rukom da ostvari rekordan priliv stranih investicija od preko 4,5 milijardi dolara. Odnosno, samo u 2006. godini u Srbiju je ušla polovina svih stranih ulaganja od 2001. godine do sada, i mada je to i dalje daleko manje nego što je investirano u druge zemlje centralne i jugoistočne Evrope, to je proglašeno rezultatom bez presedana. Razume se, ako izuzmemo, na primer, Poljsku koja je za samo godinu dana uspela da privuče kapital koji je u Srbiju ušao za svih šest prošlih godina. A tih osam milijardi dolara, tek je nešto malo više nego što je lane uloženo u Rumuniju, Litvaniju ili Bugarsku.
Upozorenja i sugestije
Posle MMF-a koji je ocenio da uslov svih uslova daljeg prosperiteta Srbije leži u odlučnosti da privatizacija javnih i velikih društvenih preduzeća bude okončana, sa sličnom ocenom izašla je i Evropska banka za obnovu i razvoj koja procenjuje da “Srbija mora da ubrza privatizaciju i programe restrukturisanja, posebno u sektoru srednjih i velikih preduzeća, kako bi privukla preko potrebna ulaganja i unapredila konkurentnost”.
Osim toga, eksperti EBRD procenjuju da bez bržih promena u realnom sektoru i razvoja finansijskog tržišta kao i korporacijskog sektora, nema poboljšanja uslova privređivanja, a samim tim ni nastavka reformi u Srbiji.
Takođe, istraživački tim Erste banke saopštio je javnosti svoje procene da “Srbija može da postane uspešan primer zemlje koja je nadoknadila propušteno, pod uslovom da ostane opredeljena za ulazak u Evropsku uniju”. Polazne tačke ovakvog zaključka su, međutim, da će Srbija dobiti demokratsku vladu koja će nastaviti pregovore sa EU, da će devizni kurs biti stabilan, monetarna politika nešto blaža ali i dalje restriktivna, da će biti održana povoljna investiciona klima i da neće doći do većih eksternih šokova u vidu naglog skoka rasta cena nafte na svetskom tržištu.
Svojevremeno, krajem prošle i početkom ove godine, iz optimističkih izjava ministara odlazeće vlade dalo se naslutiti da je plan i za ovu godinu takođe ambiciozno postavljen i da se računa na iznos od bar četiri milijarde dolara. Međutim, ekonomisti su i pre isteka prošle godine, upozoravali da sa fiskalnom politikom kakva je na delu, Srbija apsolutno nema šanse da ponovi rezultate iz prethodne godine, osim ako država ne odluči da privatizuje NIS. Kako su zapazili, pritisak javne potrošnje na cene, u obimu koji je planiran nacrtom budžeta za 2007. godinu, primoraće centralnu banku da pooštrava monetarnu politiku, a u takvim okolnostima privatni investitori gube interes za ulaganje u privredu Srbije.
Opširnije u štampanom izdanju
