Očekuje se da će procenat kredita odobrenih stanovništvu na godišnjem nivou iznositi 31 odsto do 2008. godine. Najveći porast kredita biće u Rusiji, a zatim u Srbiji gde se očekuje godišnji rast od oko 30 odsto

Ne bi ni jedna strana banka bila spremna da plati trostruku ili čak četvorostruku cenu za kapital neke srpske banke, i to u situaciji kada su tu već prisutne najveće evropske banke, ako ne polazi od toga da joj tržište na koje ulazi daje šansu da u relativno kratkom vremenu taj izdatak nadoknadi, kratak je odgovor jednog od uglednih domaćih ekonomista na pitanje koliko je zaista perspektivno bankarsko tržište Srbije. Ali, dodaje, onima koji tek sada ulaze svakako neće poći za rukom da taj kapital povrate i još pri tom dobro zarade tako brzo kao što su to učinile one banke koje su se prve pojavile u Srbiji.

A podaci kazuju da je recimo Rajfajzen banka, koja je licencu za rad dobila u martu 2001. godine, već u drugoj poslovnoj godini ostvarila pozitivan finansijski rezultat, a u trećoj profit u visini 19 odsto angažovanog kapitala. Slično je bilo i sa Hipo Alpe Adrija bankom koja je 2000. godine kupila relativno malu Depozitno-kreditnu banku sa zatečenim gubicima od pola miliona evra, a već 2003. godine je ostvarila neto profit dovoljan da pokrije nasleđene gubitke i da zabeleži neto pozitivan finansijski rezultat. Njena bilansna suma bila je, naime, 11 puta veća nego na kraju 2000. godine, a godinu dana kasnije čak 32 puta veća nego na startu!

Istraživanje

I pored toga što se ne mogu očekivati i nadalje ovako veliki uzleti u bankarskom sektoru, Srbija predstavlja jedno od najperspektivnijih tržišta, pokazalo je i istraživanje sprovedeno u zemljama CIE koje je objavila UniCredit Group. Prema tom istraživanju, strane banke, prema svojoj poslovnoj politici, ovo tržište smatraju svojim drugim domaćim tržištem sa velikim potencijalom za rast. Na njemu je sedam najvećih evropskih banaka koje kontrolišu četvrtinu celokupnog bankarskog tržišta u zemljama CIE. Preciznije, 26 odsto ukupne bankarske aktive, pri čemu se UniCredit Group, koja u Srbiji posluje preko HVB banke, nalazi na ubedljivom prvom mestu sa ukupnom aktivom od 86,2 milijarde evra i sa oporezovanim prihodom od 1,3 milijarde evra.

Rezultati istraživanja UniCredit Group takoreći u procenat su se poklopili sa onima do kojih je došla Jelena Ždrale, saradnik Fonda za razvoj ekonomske nauke. Analizirajući rezultate transformacije bankarskog sektora u Srbiji od 2003. do marta 2006. godine, ona je došla do zaključka da proces transformacije banaka i pored dubokih promena, ni izdaleka nije okončan i to ne samo kada je reč o broju banaka koje posluju na ovom tržištu, nego posebno kada je reč o njihovoj suštinskoj transformaciji.

– Danas na tržištu posluje 38 banaka od kojih su dve kosovske. Dakle, za četiri godine broj banaka je više nego prepolovljen. Praktično, 21 banka je sada u stranom vlasništvu, deset ostaje u državnim rukama a privatnih banaka sa većinskim domaćim vlasništvom ima sedam. Međutim, iako skoro polovina banaka spada u domaće banke, njihova aktiva učestvuje u ukupnoj aktivi bankarskog sektora sa manje od jedne trećine, tačnije sa 30,9 odsto. Pri tom je i rast ovih banaka upoređen sa rastom banaka u stranom vlasništvu veoma skroman, upozorava Jelena Ždrale, dodajući da je očito da domaće banke ne odolevaju stranim bankama ni po jednom osnovu.

Računice

Konstataciju iz istraživanja UniCredit Group da bankarsko tržište u centralnoj i istočnoj Evropi nastavlja da bude najznačajnije tržište za sve banke koje posluju u ovom regionu kada je u pitanju rast, potkrepljeno podacima da je u 2005. godini njihov neoporezovani neto prihod porastao za 4,5 milijardi evra (u 2004. godini on je iznosio 16,5 milijardi, a u 2005. 21 milijardu evra), potvrđuju i podaci Sektora za kontrolu Narodne banke Srbije. Naime, prema nalazima do kojih su eksperti naše centralne banke došli, banke u Srbiji su u prvom kvartalu ove godine poslovale sa dobitkom pre oporezivanja od 2,7 milijardi dinara, dok su prošlu godinu završile sa dobiti od 7,3 milijarde dinara, a čist dobitak prema podacima samih poslovnih banka lane je bio 5,4 milijarde dinara. Pri tom, samo devet banaka je poslovalo sa minusom, i to su isključivo bile banke sa domaćim većinskim vlasništvom.

Opširnije u štampanom izdanju