Izmenama Zakona o hartijama od vrednosti, za izlazak na berzu, od 10. marta ove godine, nije više neophodan prospekt potpisan od strane direktora, već svaki vlasnik akcija sada može da pokrene postupak za trgovanje na berzi, makar imao samo jednu akciju
Kraj februara i početak marta obeležio je potres na kineskoj berzi koji se poput talasa prelio na sva svetska berzanska tržišta. Beogradska berza je ostala imuna na to, što i nije čudno kada se zna da je reč o suviše malom, plitkom i nelikvidnom tržištu koje je tek u povoju. Mada se međunarodni analitičari slažu u oceni da je reagovanje svetskih berzi na glasine da bi kineske vlasti porezom od 20 odsto na dobit od berzanskih ulaganja mogle da utiču na zaustavljanje brzog rasta akcija bilo prenaglašeno, činjenica je da su potres doživele berze od Tokija do Njujorka.
Da glasine ne deluju samo na pad vrednosti akcija pokazalo se sredinom februara u Hrvatskoj. Ne samo da su građani koji su pre tri meseca kupili akcije INE na prvoj javnoj ponudi već zaradili 74 odsto više od onoga što su uložili, nego je priča da se neki od velikih igrača na svetskom tržištu nafte – mađarski MOL ili ruski Lukoil – umešao u trgovinu akcijama INE, još više podigla njihovu cenu. Pretpostavka je, naime, da aspiracijama Lukoila da u nekom trenutku preuzme MOL i da kupujući akcije INE u kojoj mađarska kompanija ima jednu četvrtinu akcija, zapravo već počinje taj proces. Ekonomski i berzanski stručnjaci se uveliko slažu da je cena akcija INE od starta „prenaduvana“ i da je u velikoj meri odraz očekivanog rasta vrednosti ove kompanije, a mnogo manje njenih realnih poslovnih rezultata. Jer, nacionalna naftna kompanija Hrvatske ne da stagnira, nego beleži i pad proizvodnje, bez obzira na to što je njen partner MOL. Ali, očito, interes na dugi rok je kod utvrđivanja cena akcija odlučujući.
Precenjene akcije
Ova dva primera, nažalost, nemaju nikakve dodirne tačke sa Beogradskom berzom mada je, po mnogim računicama, ne samo pojedinačna nego i ukupna vrednost svih akcija na berzi takođe veoma precenjena. No, to nije odraz ni svetskih berzanskih kretanja ni špekulacija velikih svetskih investitora. Stručnjaci priznaju da glavni razlog precenjenih akcija, posebno banaka i osiguranja, i ovde treba tražiti u očekivanjima da će se ovi sektori dalje brzo razvijati, a ne u realnom stanju stvari. “Srpska specifičnost” je i činjenica da je na berzi trenutno jako malo likvidnih i kvalitetnih hartija od vrednosti, mada se zvanično na njoj pojavljuje više od 1.000 akcionarskih društava sa svojim akcijama.
Zbog toga što je tražnja daleko veća od atraktivnih berzanskih hartija, cene akcija su daleko iznad realne vrednosti kapitala firmi emitenata, procena je domaćih eksperata. Izmenjeni zakonski okvir koji je stupio na snagu početkom marta, mogao bi, teoretski, da donese značajne promene u radu Beogradske berze. Naime, izmenama Zakona o hartijama od vrednosti, od 10. marta 2007. godine, uslov za izlazak akcija na tržište kapitala nije više prospekt potpisan isključivo od strane direktora, odnosno predsednika IO akcionarskog društva. Svaki vlasnik akcija sada može da pokrene postupak za trgovanje na berzi, makar imao i samo jednu akciju. To praktično znači da bi ubuduće sva otvorena akcionarska društva morala da se uključe na berzu. To je, otprilike, duplo više od sadašnjeg broja berzanskih učesnika, što bi, po logici stvari moglo značajnije da poveća ponudu akcija, smanji pritisak tražnje a samim tim i cene akcija. Međutim, ocene stručnjaka oko toga da li će se tako nešto i dogoditi veoma su različite.
Atraktivne akcije
Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, mišljenja je da do nekog značajnijeg zaokreta, ipak, neće doći. Istina, akcije bar nekoliko kompanija koje su do sada izbegavale obavezu da svoje akcije ponude na tržištu, mogle bi više od drugih da privuku pažnju potencijalnih investitora i njihovo uključivanje u trgovanje značajno bi doprinelo razigravanju Beogradske berze. Posebno bi atraktivne mogle da budu, recimo, akcije Politike, Laste, Ikarbusa, procenjuje Štimac.
Opširnije u štampanom izdanju
