Da li Srbija, zbog svoje i svetske krize, u ovoj godini može da zabeleži pad BDP-a i do deset procenata? Ima eminentnih ekonomista koji procenjuju da je to moguće, ali ima i ocena da se takav „mračni scenario“ neće odigrati
Prognoze o padu bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini (BDP) u Srbiji bile su jedna od glavnih tema o kojima su ekonomisti polemisali krajem aprila i početkom maja. Neposredan povod za to bila je rasprava o svetskoj ekonomskoj krizi i posledicama po Srbiju, vođena za „okruglim stolom“ 29. aprila u beogradskom Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Stara garda ekonomista – akademika, i više od trideset njihovih mlađih kolega, složili su se da je svet u krizi koja se može porediti sa onom iz tridesetih godina prošlog veka, ali da Srbija ima „svoju krizu“, nezavisno od aktuelne međunarodne. Stoga, usled svoje i svetske krize, Srbija u ovoj godini može da zabeleži pad BDP-a i do deset procenata, procenili su učesnici skupa „Svetska ekonomska kriza i pad svetske trgovine: posledice po Srbiju“.
Na takve procene je ubrzo reagovao Stojan Stamenković, urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ekonomskog instituta, najavljujući da pad BDP-a može biti između pet i šest odsto, a u najpovoljnijem slučaju oko četiri odsto:
– Prognoze o padu BDP-a od deset odsto su preterane i više se zasnivaju na očekivanju pada industrijske proizvodnje većem od 10 procenata – rekao je Stamenković. On je podsetio da se aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom zasniva na pretpostavci da će pad BDP-a iznositi dva odsto u 2009. godini ali, kako je istakao, već sada se može reći da će pad biti veći.
– U optimističkoj varijanti, BDP će pasti za četiri odsto, ukoliko bi došlo do popravljanja proizvodnih tendencija, pre svega ako se industrijska proizvodnja ne smanji više od deset odsto u ovoj godini, a pad trgovine se zadrži na deset odsto. Bilo bi potrebno i da se pad u građevinarstvu zadrži na pet odsto, i da ne dođe do drastičnog pada u sektoru finansijskih usluga, a porast poljoprivredne proizvodnje bude dva odsto – procenio je Stamenković.
Opširnije u štampanom izdanju
