Prema procenama međunarodnih eksperata, u narednih deset godina u Srbiju se, kroz investicione fondove, može sliti oko četiri milijarde evra

U proteklih pet godina u Srbiji je došlo do dinamičnih promena na finansijskom tržištu koje su vidljive u svakom njegovom sektoru”, ocenio je nedavno poznati stručnjak u ovoj oblasti dr Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka i predavač na Beogradskoj bankarskoj akademiji. A kada je trebalo da iznese svoju prognozu o budućnosti finansijskog tržišta poslužio se sledećim opisom. “Kada i kod nas postane uobičajena slika da ljudi u prevozu, umesto sportskih strana u novinama čitaju šta se dešava na berzi, a prvu jutarnju kafu kod kuće ili na radnom mestu piju listajući berzanske izveštaje, znaćemo da i Srbija ima sređeno i razvijeno finansijsko tržište”, rekao je Erić.

Naravno, finansijsko tržište danas i ono od pre pet godina, teško je uopšte porediti. Jer, na tržištu je tada postojalo osamdesetak banaka, četrdesetak osiguravajućih društava, radila je Beogradska berza. Istina, institucije kao što su lizing, dobrovoljni penzijski i investicioni fondovi bile su nam nepoznanica, ali nisu nam ni preterano falile u situaciji kada je prosečna plata bila osamdesetak maraka. Srbija je tada imala i akcionarska društva, ali akcije nisu imale proveru na berzanskom tržištu. Osiguravao se samo onaj ko mora, uglavnom privreda, dok su o štednji za stare dane, makar kroz životno osiguranje, razmišljali samo “retki i bogati” pojedinci.

HVB banka spremna za fondove

HVB banka Srbija i Crna Gora a.d. Beograd dobila je saglasnost za proširenje delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje investicionih fondova. Naime, HVB banka može da obavlja kastodi usluge i za investicione fondove. Društva za upravljanje investicionim fondovima će, u skladu sa zakonskim propisima, biti obavezna da odmah po osnivanju sklope ugovore sa licenciranim kastodi bankama koje će obračunavati vrednost imovine njihovih fondova. Zakonom je predviđeno i da kastodi banka svakodnevno izveštava Komisiju za hartije od vrednosti. Kastodi banka će istovremeno imati i kontrolnu funkciju, funkciju zakonitosti i pravilnosti poslovanja investicionih fondova i funkciju upravljanja imovinom fondova, jer će njena dužnost biti i da Komisiji za hartije od vrednosti, pored svakodnevnih izveštaja o vrednosti imovine fondova, dostavlja i izveštaje o svakoj uočenoj nepravilnosti u upravljanju investicionim fondovima. HVB banka, od registrovanja prvog dobrovoljnog penzijskog fonda u Srbiji, u septembru 2006. godine, obavlja kastodi usluge za dobrovoljne penzijske fondove.
Kombinovanjem znanja i iskustava svoje matične kuće, Bank Austria Creditanstalt, koja je izabrana od strane britanskog magazina Global Custodian za najbolju kastodi banku u centralnoj i istočnoj Evropi i u 2006. godini, u protekle četiri godine HVB banka se nametnula kao lider u kastodi poslovanju u Srbiji i trenutno poseduje najveći portfolio pod kastodijem na srpskom finansijskom tržištu. 

Danas je slika sasvim drugačija. Prepolovljen je broj banaka i osiguravajućih kuća. Prepolovljen je čak i broj lizing kompanija nastalih u jednom talasu pre dve-tri godine. Beogradska berza posluje na sasvim drugačiji način nego 2003. godine. Polako počinjemo da se navikavamo na to da postoje i privatni penzijski fondovi i čekamo da vidimo kada će se pojaviti i prvi domaći investicioni fondovi. Ako je suditi po najavi Milka Štimca, prvog čoveka Komisije za hartije od vrednosti, prvi domaći investicioni fond mogao bi da dobije licencu već u toku ovog meseca.

Da li će se to i desiti i ko će poneti epitet prvog srpskog investicionog fonda, ostaje da se vidi. Za sada se može čuti samo da je interesovanje za dobijanje dozvola za rad fondova veliko, a procenjuje se da bi do kraja 2007. godine na tržištu moglo da posluje čak desetak fondova. Ako je verovati iskustvu zemalja koje su prošle tranziciju, i koje su investicione fondove formirale još na početku tog procesa, a ne kao mi na kraju, optimalan broj fondova na ovakvim tržištima je između četiri i sedam. Treba podsetiti da je zakonski okvir za njihov rad stvoren usvajanjem Zakona o investicionim fondovima krajem maja prošle godine, a da je zakon praktično stupio na snagu šest meseci nakon toga. U međuvremenu, Komisija za hartije od vrednosti trebalo je da pripremi više podzakonskih akata, što je i učinila, i od 11. decembra 2006. postoje svi uslovi za osnivanje fondova nad čijim radom će nadzor vršiti upravo ova komisija.

Stavros Joanu, predsednik IO Eurobanke EFG Štedionica

Osnovaćemo fond

– U 2006. godini smo osnovali lizing kompaniju i ušli smo u sferu nekretnina. Početkom 2007. godine planiramo da kupimo i brokersku kuću jer smatramo da je Beogradska berza tek u razvoju i da će tu biti dosta posla u narednim godinama. Takođe, imamo ambicije da osnujemo i investicioni fond u dogledno vreme, jer verujemo da će stanovništvo sa tradicionalne štednje ipak preći na korišćenje mogućnosti koje im ti fondovi pružaju, kaže Stavros Joanu, predsednik IO Eurobanke EFG Štedionica. 

– Koliko će biti društava za upravljanje investicionim fondovima i samih fondova, zavisi isključivo od toga koliko su oni koji se za sada samo raspituju za uslove, spremni zaista da se upuste u ovu igru. Do nove godine je samo jedno društvo za upravljanje podnelo komisiji sve potrebne papire i naša zakonska obaveza je da u roku od 30 dana odgovorimo na ovaj zahtev. Moram, međutim, da naglasim da je proces osnivanja društava za upravljanje i fondova daleko složeniji od, recimo, osnivanja brokerske kuće i traži dosta vremena, objašnjava Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Opširnije u štampanom izdanju