Po procenama Svetske banke, do 2012. godine Srbija bi, ukoliko se drži uobičajenih standarda, mogla da ima samo sedam do osam banaka jer je prema tim merilima dovoljna jedna banka na svakih milion stanovnika

Prema nekim međunarodnim standardima, posle deset-petnaest godina tranzicije uobičajeno je da u tim zemljama postoje četiri banke na milion stanovnika. Po toj računici, Srbija bi za nekoliko godina trebalo da ima oko 25 banaka. Međutim, po procenama Svetske banke, do 2012. godine Srbija bi, ukoliko se drži uobičajenih standarda, mogla da ima samo sedam do osam banaka. Naime, prema tim merilima, dovoljna je jedna banka na svakih milion stanovnika.

Danas u Srbiji posluje 38 banaka, ali u suštini 31 budući da je proces pripajanja, odnosno preuzimanja, u nekima od njih upravo u toku. Pre samo pet godina na tržištu je postojalo više nego dvostruko banaka u odnosu na sadašnji broj, ali je čitav sistem bio, kako kažu ekonomisti, kontaminiran i nelikvidan. Smanjenje broja banaka išlo je paralelno sa poboljšanjem stanja u celom sistemu, pa i pored toga što još negde oko trećine bankarske aktive spada u rizičnu, slobodno se može reći da je situacija iz temelja preokrenuta. O tome možda najbolje govori to da je ukupna bilansna suma koja je zatvaranjem četiri najveće državne banke svedena tek na jednu trećinu dotadašnje, za samo tri godine vraćena na nivo iz 2002. godine. Ali, za razliku od tada, uz bitno izmenjenu vlasničku strukturu i sada je učešće stranog kapitala na tržištu više nego dominantno.

Prvih pet

Prema podacima s kraja septembra 2006. godine, samo prvih pet banaka učestvuje na tržištu sa 49,3 odsto, dok prvih deset banaka zauzima 67,8 odsto ukupnog tržišta. Među prvom petorkom po ukupnoj aktivi od domaćih banaka je samo Komercijalna banka, a među prvih deset njoj se priključuje i AIK banka iz Niša koja je i ove godine, kao i lane, rekorder po ostvarenom profitu.

Očito, i u Srbiji se dogodilo ono što se dešavalo u svim zemljama u tranziciji. Strani kapital koji je ušao na bankarsko tržište doprineo je izgradnji uređenog, efikasnog i konkurentnog bankarskog sistema. Pri tom, taj kapital nije u nekim evropskim razmerama preterano veliki. Danas bilansna suma bankarskog sektora Srbije dostiže svega 13,4 milijarde evra, a to što je relativno brzo rasla govori najviše o potencijalu ovog tržišta, na koje računaju igrači koji su već na njemu, najavljujući povećanje sopstvenog učešća za bar desetak procenata u narednim godinama. Ali, ako je 2004. godine ukupna aktiva srpskog bankarstva bila ravna aktivi Hipo Alpe Adrija banke u Klagenfurtu, ona je danas na nivou jedne Sanpaolo IMT banke iz Torina, odnosno još ne dostiže ni deseti deo ukupne aktive bilo kog osnivača pet najboljih banaka u Srbiji.

Ograničenja i rast

Rast bankarskog sektora u 2007. godini biće, sa jedne strane, pod uticajem veoma oštre konkurencije između postojećih i novih banaka koje zbog kasnijeg ulaska na tržište žele da ostvare brži rast tržišnog udela i opravdaju cenu akvizicije, procenjuju u Raiffeisen banci a.d.
Sa druge strane, novi Zakon o bankama, čije restriktivne mere (naročito u delu klasifikacije potraživanja i tretmana određenih obezbeđenja plasmana), kao i ograničenja rasta kredita stanovništvu na 200 odsto osnovnog kapitala, usloviće, možda, nešto sporiji rast kreditiranja od planiranog. Takav razvoj će svakako biti privremenog karaktera dok banke ne prilagode svoju organizaciju i poslovanje novim zakonskim zahtevima.
Zbog visoke stope obavezne rezerve na devizne izvore, banke će se usmeriti na jačanje dinarskih izvora, a sa vremenom ponuditi i kreditiranje u domaćoj valuti, smatraju u Raiffeisen banci a.d.
Što se tiče broja banaka, trend smanjenja broja banaka, koji je započet u prethodnim godinama, biće nastavljen i u 2007. godini, prvenstveno spajanjem na lokalnom nivou banaka sa istim vlasnikom, kao i spajanjem banaka čije su se banke – vlasnici spojile na globalnom nivou (Banca Intesa a.d. i Panonska banka a.d.). U pogledu privatizacije preostalih banaka u državnom vlasništvu, očekuje se da će taj proces biti završen do sredine 2008. godine.
Raiffeisen banka a.d. će nastojati da potvrdi svoju lidersku poziciju na domaćem bankarskom tržištu, pružajući i dalje vrhunski servis svojim klijentima u svim sektorima, i starajući se da dalji dinamični razvoj mreže filijala omogući što većem broju novih klijenata kvalitetnu uslugu.

Naime, samo šest banaka u Srbiji danas ima bilansnu sumu veću od 45 milijardi dinara a one drže 53,9 odsto tržišta. U grupi onih čija je bilansna suma između 20 i 45 milijardi dinara nalazi se osam banaka, jedna više nego krajem leta, i one drže 23,7 odsto tržišta. Najviše banaka spada u kategoriju onih koje imaju bilansnu sumu između 10 i 20 milijardi dinara ali tih devet banaka učestvuje na tržištu sa 14,3 odsto. Osam banaka čija je bilansna suma između pet i 10 milijardi dinara i sedam banaka koje imaju do pet milijardi dinara na svojim računima, ukupno zauzimaju tek oko osam odsto srpskog bankarskog tržišta.

Opširnije u štampanom izdanju