Dok uvoznici uživaju u blagodetima jakog dinara, izvoznici trpe velike gubitke. Ekonomisti strahuju da može da nam se ponovi situacija s kraja 2008. godine kada je nakon jačanja dinara, usledilo njegovo naglo slabljenje. Situacija na kursnoj listi nije posledica realnog rasta izvoza već priliva deviza po osnovu prodaje atraktivnih državnih dužničkih papira

“Dva palca gore i samo napred“, ovim rečima Nemanja Popov, generalni direktor „Centroproizvoda“, u poslednjih nekoliko meseci svakog jutra pozdravlja kursnu listu. Kao neko ko radi u prehrambenoj industriji ne krije da ga jačanje dinara raduje jer povećava sveopštu kupovnu moć u Srbiji.

– Na tržištu se sve vezuje za evro, sigurno je da će i ekonomski indikatori biti bolji. Za mene je ovo prijatno iznenađenje, jer smo u kompaniji biznis plan na početku godine napravili kao da će kurs biti 112 dinara. Ovo pokazuje posvećenost kreatora ekonomske politike oporavku Srbije, objašnjavao je Popov razloge svog zadovoljstva.

Kaže da zna da vrednost evra treba da odslikava realnost ili da bude rezultat neke privremene mere. Na pitanje da li je ovo realnost i šta sada treba guverner Narodne banke da preduzme kaže:

– Teško mi je da odgovorim na to pitanje. Znate, ponekad i realnost može da bude nerealna i obrnuto. A kada budem znao šta treba da radi guverner – konkurisaću za tu poziciju, napominje naš sagovornik.

Na kraju, ipak, dodaje da i ova „super stvar“ treba da se dešava umerenom brzinom i da ni naglo jačanje dinara nije dobro.

Ekonomisti, sa druge strane, strahuju da će radost Nemanje Popova biti kratkog daha, jer jak dinar na kraju sve može skupo da nas košta.

Opširnije u štampanom izdanju