У оквиру пројеката за унапређење и подстицање пољопривредне производње Секретаријат за привреду Београда финансирао је пројекте непрофитних организација – Агрокластер Обреновац, Кластер произвођача јестивих гљива и Кластер произвођача и трговаца украсних биљака

Формирање кластера је од изузетног значаја за повећање конкурентности домаћих предузећа. Због тога град Београд и Секретаријат за привреду издвајају све више средстава за финансирање пројеката за развој МСП и подстицање оснивања кластера и бизнис инкубатора на територији града. У оквиру тих пројеката дата је могућност непрофитним организацијама да, на креативан начин у директној сарадњи са привредницима, дају предлоге за оснивање кластера. Предност у оснивању кластера имају предузетници који сами предложе пројекат за удруживање и повезивање.

Кластери су групе међусобно повезаних предузећа, добављача, сродних институција и организација које се налазе на одређеном географском подручју и функционишу као мрежни систем. Предности оваквог начина удруживања су смањење трошкова пословања, повећање продуктивности, лакши приступ тржиштима, веће могућности за сарадњу предузетника, допринос развоју локалне самоуправе и смањење незапослености.

Почетна фаза развоја

У Србији постоји око 20 кластера, али они имају недовољно обучен менаџмент и требало би да буду боље организовани. Да није било помоћи државе, питање је да ли би многи од њих опстали. Кластери су код нас још у осетљивој фази развоја и циљ је да се преведу у фазу одрживости, како би допринели конкурентности домаће привреде.

Станија Вишекруна, заменик градског секретара за привреду, каже у разговору за Економетар, да град и држава стварају повољан амбијент да предузећа могу да се удруже у кластере. Намера није да се град директно меша и формира кластер, већ да предузетници сами предложе пројекат за оснивање кластера. Град ствара услове да се фирме удруже у кластере и подстиче њихов развој, инвестирајући у центре знања.

Опширније у штампаном издању