Među kompanijama koje su u blokadi nalazi se i dosta državnih preduzeća koja ne plaćaju svoje obaveze, pa zbog toga firmama kojima duguju stvaraju problem u likvidnosti, ali premijer Mirko Cvetković odbacuje tvrdnje da je država preko svojih preduzeća bila generator negativnog bilansa privrede

Da li su svetska finansijska kriza i globalna recesija krivi za sve? Kolika je ranjivost srpske privrede i da li se tu nešto može promeniti? Razumevanje nelikvidnosti: autonomni problem ili indikator „bolesti“? Izvori nelikvidnosti: država kao (najveći) dužnik? Domaći bankarski sektor: čuvar (sopstvene) likvidnosti? Rizik plasmana i njegovi izvori: zašto su visoke kamatne stope? Stečajno zakonodavstvo i njegovo sprovođenje: šta preostaje poveriocima? Pretvaranje potraživanja u kapital: šta se dobija, ukoliko uopšte može da se sprovede? Kraj globalne recesije: automatsko razrešenje problema likvidnosti? „Nikad ne propusti dobru krizu!“ – da li smo i ovu propustili?

Sva prethodna pitanja trebalo je da posluže kao osnov za diskusiju u razgovorima za okruglim stolom koji je (treći u nizu) održala Srpska asocijacija menadžera (SAM) sa Vladom Srbije, 8. oktobra u beogradskom hotelu Hajat. Posle dvočasovnih razgovora u okviru panela i diskusije, ostao je zaključak da privrednici upozoravaju na opasnosti od nelikvidnosti i dugovanja, dok premijer Mirko Cvetković objašnjava da postoje zablude oko nelikvidnosti, te da država nije generator nelikvidnosti.

U Srbiji vlada zabluda, rekao je premijer Cvetković komentarišući broj od 60.000 firmi sa blokiranim računima. U nelikvidna preduzeća, kaže on, ubrajaju se i nesolventne firme, koje bi trebalo da su odavno u stečaju.

Druga zabluda, prema mišljenju premijera, jeste da je država preko deficita u budžetu i svojih javnih preduzeća, bila generator nelikvidnosti. Kao primer naveo je EPS i Srbijagas, kod kojih su potraživanja prema privredi bila mnogo veća nego obaveze, čime se pokazalo da su ta preduzeća zapravo kreditori.

Opširnije u štampanom izdanju