Osnovni metali, prehrambeni proizvodi i piće čine čak 47 odsto srpskog izvoznog asortimana, a upravo su ovi sektori bili najviše izloženi međunarodnim kretanjima. Na svetskom tržištu su pale cene primarnih proizvoda, a baš ti proizvodi imaju veliko učešće u strukturi našeg izvoza, koji je u prvih pet meseci manji za četvrtinu
Ako su Evropljani, najveći kupci naše robe, siromašniji zbog ukupnog pada ekonomije zemalja Evropske unije, onda to za Srbiju može da znači samo jedno – manju prodaju, odnosno značajan pad našeg izvoza. Da nesreća bude veća, osnovni metali, prehrambeni proizvodi i piće čine čak 47 odsto srpskog izvoznog asortimana, a upravo su ovi sektori bili najviše izloženi međunarodnim kretanjima. A kad se u obzir uzme i to da su cene primarnih proizvoda na svetskom tržištu pale, a one imaju veliko učešće u strukturi našeg izvoza, onda je jasno zašto je samo u prvih pet meseci 2009. godine, srpski izvoz pao za jednu četvrtinu. Zbog svega toga, ekonomisti i privrednici u poslednje vreme strahuju da izvozna kriza kuca na vrata Srbije, jer su čak najveći izvoznici od početka godine prodaju preko granice smanjili za trećinu.
– Strah od izvozne krize je potpuno opravdan – kaže u razgovoru za Magazin Biznis Nikola Pavičić, prvi čovek „Tarketa“ iz Bačke Palanke, koji je već godinama na listi 10 najvećih srpskih izvoznika. – Ako je nama prodaja pala za 30 odsto, onda mogu samo da zamislim u kakvoj su situaciji mala i srednja preduzeća. Recesija je žestoko uzdrmala svetska tržišta gde se mi s našom robom pojavljujemo kao prodavci. Izvoz „Tarketa“ prošle godine bio je veći od 150 miliona evra. Imali smo konkurentnu robu, odličnu ponudu… Sve je to uzalud u situaciji kad tražnja strašno pada. Čak i na ruskom tržištu, gde zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini imamo povlašćen položaj, naša prodaja je pala za više od 30 odsto. Istina je, nažalost, prilično bolna. Srbija ni ranije nije imala šta da ponudi svetu, a tek sad imamo velike probleme. Naša zaduženost je tri i po puta veća od izvoza – podseća Pavičić.
Država bi, kaže naš sagovornik, ozbiljno morala da se zamisli nad ovim problemom, a ne samo da misli o tome kako da napuni budžet, dok, istovremeno zaboravlja na one koji pune kasu. Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom i Belorusijom očigledno nije dalo rezultate, kritičan je Pavičić. Naprotiv, sporazum sa Turskom ide u korist samo tamošnjih privrednika, uveren je naš sagovornik. Šta je onda rešenje? Pavičić predlaže da Vlada donese program koji će podrazumevati da firme sa Zapada, koje imaju znanja, pomognu domaćim preduzećima da naprave kvalitetan proizvod koji može da se proda na zahtevnom svetskom tržištu.
Opširnije u štampanom izdanju
