Ako i sledeće godine deficit u budžetu bude blizu ovogodišnjeg onda postoji veliki rizik da se za nekoliko godina javni dug uveća do 50 odsto BDP-a, što bi značilo da ćemo samo za njegovo servisiranje izdvajati isto onoliko novca kao i za vitalne sektore kao što su obrazovanje i odbrana
Ukoliko ovogodišnji minus u budžetu i dogodine doživi reprizu onda postoji veliki rizik da za nekoliko godina samo za servisiranje kamata Republika Srbija izdvaja isto onoliko novca koliko, na primer, sada ulaže u prosvetu. Na ovu činjenicu, u razgovoru za Magazin Biznis, upozoravaju profesori sa beogradskog Ekonomskog fakulteta: Pavle Petrović, Boško Živković i Milojko Arsić. Iako smo sa našim sagovornicima razgovarali pojedinačno, dobili smo gotovo identično alarmantne odgovore od trojice naših sagovornika, vrsnih ekonomskih eksperata.
Profesor Pavle Petrović, koji je ujedno i urednik biltena „Kvartalni monitor“, izračunao je da će dogodine nepokriveni deo deficita u budžetu iznositi oko 75 milijardi dinara iznad prihvatljivih 3,5 odsto BDP-a i da ukoliko naša vlada odluči da ponovo kreditima „zakrpi rupu“ u budžetu – onda ćemo imati velike probleme.
– Najgore je će biti ako nam Međunarodni monetarni fond odobri veći deficit. U tom slučaju, za samo nekoliko godina može da se dogodi da naš javni dug dostigne 50 odsto bruto društvenog proizvoda. Tada bismo samo na servisiranje tog duga godišnje izdvajali oko četiri odsto BDP-a, koliko iznose izdvajanja za prosvetu, na primer. Time bismo, bukvalno, godišnje bacali ogromne sume novca – upozorava Petrović.
Opširnije u štampanom izdanju
