Трансфер технологије је за земље које су на ниском нивоу технолошког развоја важнији од иновирања

“Конкурентност нација и Република Србија” – назив је дипломског рада који је крајем јуна ове године, на Факултету за менаџмент Универзитета “Браћа Карић”, одбранила Дубравка Шкунца, један од најбољих студената овог универзитета. По оцени професора, чланова комисије која је вредновала овај дипломски рад, реч је о својеврсној анализи конкурентности српске привреде у односу на окружење и свет. Будући да се до сада безброј пута на делу показало да је конкурентност један од највећих проблема српске привреде, Економетар ће, са дозволом аутора, у неколико наставака пренети делове из овог рада Дубравке Шкунца, ментора проф. др Ивана Багарића. Рад се састоји из четири сегмента: Историјски настанак конкурентности нација, Листе конкурентности нација, Конкурентност привреде Републике Србије и Оцена домаћих експерата.

Кредитни рејтинг земље одређују српске банке процењивањем могућности закашњења отплате државног дуга. Оцена се даје на скали од 0 до 100, при чему 100 значи да земља не може да касни са отплатом дуга, а наша земља је добила оцену 13,7.

Домаћи економисти упозоравају управо на велику опасност од претварања валутног у кредитни ризик у условима кредитне експанзије у Републици Србији. Што се тиче макроекономске стабилности она се оцењује као крхка, са индексом 2,78 (74. место, према Институту Џеферсон).

Али, статистички подаци потичу из 2000. године, а од тада је на пољу макроекономске стабилности највише учињено, посебно када је реч о инфлацији и разлици између активне и пасивне каматне стопе. Код израчунавања подиндекса макроекономске стабилности користе се и питања из анкете, а привредници су оценили да су још увек врло неповољни услови за добијање кредита.

Негативан биланс

Економије које су засноване на технолошким производима расту брже него економије засноване на генеричкој роби, као што је случај са Србијом која извози смрзнуто воће, жито, руде, полупроизводе и слично. Ови производи не обећавају привредни раст. За нашу привреду ће бити неопходно да започне технолошки напредну производњу.

Намеће се закључак да је неопходно побољшати подиндекс технологије, што ће довести до веће конкурентности на средњи и дуги рок и до унапређења општег привредног раста и привредне структуре тако што ће се проширити границе употребе постојећих ресурса.

Страни патенти

У Србији је већи број патената које су регистровала страна лица у односу на домаће резиденте, што имплицира да су проналасци и инвенције наших лица били мање применљиви. У последњих неколико година страни партнери чак смањују број патената које пријављују код нас, јер је наша технологија на тако ниском нивоу да се странци не плаше да би неко патенте уопште могао да украде и примени.

Као и код већине земаља у свету, и код нас је салдо технолошког биланса негативан. То је резултат негативног трансфера опредмећене технологије коју је наша земља одувек увозила. Међутим, трошак наше земље представља одлив високообразованих стручњака, тако да ми извозимо неопредмећене технологије, за које не постоји прилив средстава из иностранства. Требало би стипендије које се дају младим стручњацима условити обавезом њиховог враћања у земљу након завршеног усавршавања у другим државама.

Туђа искуства

Трансфер технологије је за земље које су на ниском нивоу технолошког развоја важнији од иновирања. Прво се трансфером акумулирају технологије и знања, а после тога се јављају и иновације. Држава може директно да помогне трансфер технологије преко субвенција за истраживање и развој и увођење нових технологија, као и субвенција за развој недовољно развијених региона. Проблем је што је наша земља у погледу давања субвенција ограничена. Требало би помоћ из иностранства усмерити за субвенционирање набавке технологије.

На пољу информатичко-комуникационих технологија било би потребно укинути монопол на фиксну телефонију и увести праву конкуренцију у сектор телекомуникација уопште. Требало би усвојити извозно оријентисану стратегију раста. Мађарска, Чешка и Естонија су на основу овакве стратегије значајно поправиле своју позицију на листи технолошког подиндекса. Привреде ових земаља су припремиле амбијент страним инвеститорима који производе на њиховој територији и извозе робу на друга тржишта.

Унапређење технолошке позиције земље је резултат технолошке политике државе и усмеравања значајних улагања, неопходних у овој области.

Лоша позиција

Код индекса микроекономске конкурентности (МИЦИ) за земље са ниским ГДП по глави становника (као што је наша земља) статистички најзначајније варијабле су:

• варијабле које показују развијеност пословања и стратегије предузећа: развијеност маркетинга, квалитет производње, развијеност робних марки и природа конкурентске предности (која говори да ли је конкурентност заснована на јевтиним ресурсима или на иновацијама)
• национално пословно окружење се анализира кроз детерминанте дијаманта конкурентности.

За расположивост фактора производње највећу важност има инфраструктура (луке, аеродроми, телекомуникације, државне школе).

Варијабле које утичу на услове тражње су и присуство регулаторних стандарда и строгост еколошких стандарда.

Запостављена истраживања

Истраживање и развој се не обављају на систематски начин и у оквиру института и лабораторија, већ су резултат активности појединаца. Само око три одсто патената резултат је организованог истраживања, док у свету овај показатељ износи око 90 одсто. Организовано истраживање је више везано за универзитете и институте, уместо за предузећа, као што је то пракса у свету. Предузеће је најближе потрошачима: оно прима повратне информације са тржишта и требало би да на најбољи начин може да развија производе и да их адаптира. Али, у Србији су предузећа конзервативна када се ради о прихватању иновација. Једини изузетак је фармацеутска индустрија.

За детерминанту повезане и подржавајуће гране најважнији је квалитет домаћих добављача и доступност домаћих компонената и делова.

Варијабле потребне за обликовање стратегије су прикривене трговинске баријере и ефикасност антимонополске политике.

У односу на 76 земаља домаћа привреда је, према анализи Института Џеферсон из 2003. године, рангирана на следећи начин:

• ранг према висини ГДП – 72. место
• ранг према индексу микроекономске конкурентности – 71. место
• ранг према субиндексу пословања и стратегије предузећа – 75. место
• ранг према субиндексу квалитета националног пословног окружења – 69. место.

Према субиндексу пословања и стратегије предузећа наша земља је 2000. године заузимала претпоследње место (испред Боливије). Пословно окружење може да пружи више него што су компаније способне да искористе. Све земље у транзицији са којима желимо да се поредимо (Мађарска, Пољска, Чешка, Словенија, Словачка) доста су испред нас. Према свим индексима Србија припада групи земаља са прецењеним ГДП по глави становника. То имплицира да наш текући ниво ГДП per capita превазилази нашу реалну микроекономску конкурентност дату МИЦИ индексом и да није одржив на дуги рок. Закључујемо да се наша земља налази изнад регресионе линије и да припада групи прецењених земаља.

(Наставиће се)