Prema Globalnom Izveštaju Ujedinjenih nacija, u poslednjih godinu dana u 53 zemlje zabeležena je kontinuirana nestašica hrane koja je direktno uticala na najmanje 20 odsto populacije. Osim klimatskih promena i stalnog rasta populacije, svet se poslednjih godina suočio sa globalnom pandemijom, ekonomskim šokovima i sukobima koji su destabilizovali proizvodnju i trgovinu prehrambenim proizvodima. Osim racionalizacije resursa i proizvodnje, neophodna je veća upotreba tehnologije u različitim segmentima agroindustrije.

Srbija ima dovoljne poljoprivredne kapacitete, kako za domaće tržište tako i za izvoz, a kako ih najbolje iskoristiti pitali smo Predraga Klepića, direktora proizvodnje u kompaniji Al Dahra Srbija.

„U poređenju sa regionalnim zemljama, Srbija prednjači u proizvodnji žitarica i uljarica, dok smo poslednjih godina značajno uvećali površine pod voćnjacima, vinogradima i plastenicima, ali uvek treba imati na umu ograničenost resursa na globalnom nivou u koje, osim obradivog zemljišta, spadaju i voda, radna snaga i primena tehnoloških inovacija u proizvodnji. Naše tržište bi trebalo da se ozbiljnije usmeri ka visoko intenzivnim kulturama, voću, povrću semenskim usevima, proteinskim hranivima i višim oblicima prerade i pakovanja“, kaže Klepić i dodaje da strateško ulaganje u poljoprivredu, u cilju standardizacije kvaliteta i kvantiteta proizvoda, doprinosi konkurentnosti Srbije na svetskom tržištu. To znači da hrana koju proizvodimo i izvozimo mora zadovoljiti dva osnovna kriterijuma – mora biti zdrava i cenovno povoljna.

Izazovi sa kojima se mnogi poljoprivrednici suočavaju usled intenzivne eksploatacije zemljišta je pad plodnosti zemljišta, smanjenog udela humusa, kao i nedostatak i loš raspored padavina. Zato je neophodno navodnjavanje useva uz primenu tehnologije kako bi se očuvali vitalni resursi kao što su voda, organske materije i struktura zemljišta, a sve u cilju održivog razvoja. Na tom planu kompanija Al Dahra može da služi kao primer uspešnog razvoja kompleksnih drenažno-irigacionih sistema koji će pokrivati površinu od 15.000 hiljada hektara. Počeli su sa realizacijom plana da sve obradive površine pokriju sistemom navodnjavanja u naredne četiri godine. To praktično znači da prinosi neće zavisiti od vremenskih uslova.

Kako ističe Klepić, automatizacija i digitalizacija poljoprivrede traje već godinama, a Al Dahra prednjači u primeni najsavremenijih rešenja.

„Digitalizacija je zahvatila sve sektore, što se u poljoprivredi posebno vidi. Nove tehnologije i mašine omogućavaju lakše strateško planiranje i pomeranje tehnoloških granica, kroz detaljnu analizu i pravovremenu primenu potrebnih elemenata u cilju optimizacije, smanjenja troškova, povećanja prinosa i prihoda. Mi koristimo prednosti GPS tehnologije, dronova i satelitskih snimaka, jer nam omogućavaju precizno izvršavanje operacija poput đubrenja, setve, prskanja, mapiranja prinosa i kontrolu mehanizacije i agrotehničkih operacija“, objašnjava Predrag Klepić, i dodaje da to umnogome olakšava racionalno korišćenje raspoloživih resursa i preglednu kalkulaciju za svaku parcelu.

„Zahvaljujući preciznom navođenju vozila, unapredićemo proizvodnju za 6-7 odsto i uštedeti do 10 odsto goriva. Upotrebom GPS-a, EC skenera i satelitskih snimaka mapiramo zemljište, što nam omogućava da optimizujemo đubrenje po mikro zonama i smanjimo utrošak za 15-20 odsto uz bolje bilansiranje kao i da racionalnije koristimo vodu i energiju. Bespilotne letelice olakšavaju korišćenje pesticida, praćenje stanja i stresa kod useva, kao i pravovremenu reakciju ukoliko se pojave bolesti, korov ili štetočine. Preciznim navodnjavanjem i fertirigacijom možemo da kontrolišemo vlažnost zemljišta i dodajemo različite količine vode i mineralnih đubriva u skladu sa heterogenim specifičnostima zemljišta i tako smanjimo utrošak energije za 10 odsto, vode za 15 odsto, a i povećamo prinose za 25-30 odsto“, zaključuje Klepić uz napomenu da će u bliskoj budućnosti doći do potpune integracije sistema i automatizacije procesa.

Tehnologija jeste glavni činilac promena koje se dešavaju u 21. veku, ali je neophodno raditi i na prevenciji zagađenja životne sredine. Zato je važno da upotreba tehnoloških inovacija bude odgovorna, što, između ostalog, podrazumeva i smanjenje upotrebe mineralnih đubriva, goriva uz vraćanje žetvenih ostataka u zemljište i održavanje kontinuirane simbioze sa prirodom.