Један од најважнијих пројеката била је заштита бренда и порекла за лесковачко роштиљ месо, на коме се у оквиру приватног Удружења прерађивача меса и млека, радило читаве три године

Татјана Николић, како воли да каже „чиста Новосађанка“, врло брзо је, након удаје, упознала јужњачки менталитет – традицију и обичаје и још 1990. године ушла у приватне бизнис воде у којима до данашњих дана успешно плови. То је допринело да освоји многа ласкава признање међу којима је и недавно „жена змај“, признање које додељује Удружење пословних жена Србије. Татјана не крије да јој је у томе много помогао супруг Драгиша са којим у складном браку има два сина, студента и средњошколца.

– Било је тешко из „српске Атине“, Новог Сада, уочити све предности и мане „српског Манчестера“ – Лесковца. Јужњачки темперамент, мирис роштиља, одушевљавали су ме, мамили и инспирисали па смо супруг и ја започели посао оснивањем самосталне месарске радње „Србија“ која је недавно регистрована као „ДТА Николић“, Лесковац. Уз производњу, прераду и продају меса Татјана се, као инжењер за менаџмент у индустрији, у свом предузећу бави и контролом квалитета.

– У почетку је то била мала занатска радња, скромних капацитета, која је пословала као породична фирма. Како смо увек били оријентисани на испуњавање захтева купаца, временом смо повећали обим пословања и увели нове производе у асортиман. Запослили смо и нове раднике, присећа се Татјана почетка. Касније је дошло до проширења капацитета, до модернизације опреме и иновирања технолошких поступака. Асортиман производа је повећан на око 50 различитих артикала. Увек се тежило да производи буду високог квалитета, у складу са потребама купаца. Ова оријентација се показала као успешна, тако да је 2000. године отворен нови малопродајни објекат у Лесковцу. Почела је и продаја на велико, а производни програм се повећао.

Опширније у штампаном издању