Оснивање задруге која окупља произвођаче фармаколошки вредних гљива у Новом Саду покушај је да се уведе ред у овој изузетно профитабилној области пољопривреде
Невоље са здрављем увеле су Бланку Савић, новинарку по струци, у чаробни свет гљива који јој је отворио нове хоризонте и омогућио квалитетан живот, упркос невеселим прогнозама лекара. Зато у шали каже да се посветила гљивама из „себичних разлога“, али је несебично стала на чело велике групе заљубљеника у овај драгоцени дар природе, сврстан на средокраћи биљака и животиња.
Бланка Савић је директорка гљиварске задруге Агрогљиве, основане почетком ове године у Новом Саду. Задруга је, практично, изникла из темеља фирми које се баве узгојем гљива и неколико стотина коопераната, из више разлога посвећених овој врсти пољопривредне производње.
Један од мотива који је иницирао оснивање Агрогљиве био је покушај сређивања хаотичног стања у гљиварству Србије. То је била и жеља произвођача који су се озбиљно латили узвишеног посла уз, разуме се, и снажан финансијски стимуланс.
Агрогљиве своју делатност усмеравају искључиво на фармаколошки вредне гљиве и отуд међу члановима задруге и микробиолози, ветеринари, машински инжењери, доктори наука… Пажњу су фокусирали на производњу шитаке, кордицепса, три врсте тартуфа, мајтаке („гљива која плеше“), hericium erinaceus („медвеђи кутњак“ који називају и храном лавова), agaricus blasei и gonoderma lucidum.
Иако ове гљиве воде порекло са различитих крајева света, њихова од памтивека доказана лековитост учинила их је доступним готово свим људима на планети. Бланка Савић је упознала њихова фасцинантна лековита својства и, подстакнута личним искуством, пожелела да их приближи и другима. Почела је узгој у малом гљиварнику у Сремским Карловцима, тражећи лека својој бољци.
Убеђена у невероватну лековитост фармаколошки вредних гљива желела сам да окупим људе који ће на ангажо-ван и одговоран начин приступити узгоју ових фантастичних дарова природе. Зато смо у нашој задрузи увели принцип „здравог повратка на самоуправљање“, а чланови су, по неписаном правилу, истински заљубљеници у гљиве, макар и не били произвођачи – каже Бланка Савић. – Данас Агрогљиве имају око 300 коопераната и стотинак задругара. Циљ нам је да коначно организујемо производњу квалитетног компоста и садног материјала, али и сигуран пласман. Велика нам је жеља, такође, да гљиварство, као производња органски здраве хране, постане озбиљна грана пољопривреде у Србији, па самим тим да добије одговарајући третман и субвенције државе.
Опширније у штампаном издању
