Има предузетника који кажу да им је 2016. година била једна од најбољих у пословању. Али, већина сматра да су им потребни: помоћ око извоза на одређена тржишта, значајне пореске олакшице за микро фирме са малим обртом, бесплатан консалтинг, субвенције за наступе на сајмовима као и изједначавање третмана страних и домаћих привредника… Било би добро да се бар неки од ових проблема отклоне у 2017. години
Годину 2016. обележиле су честе ревизије процене раста бруто домаћег производа и према последњим проценама Народне банке Србије раст ће износити 2,7 одсто што је значајно више у односу на првобитно најављених 1,8 одсто раста БДПа. Ако се има у виду да је прошлогодишњи раст износио свега 0,7 одсто, онда би већа стопа привредног раста у 2016. години требало да значи да је велики број предузећа знатно боље пословао него претходних година. Истовремено, очекује се да ће се добри трендови наставити, па је прогноза раста БДП-а за 2017. годину подигнута на три одсто. Међутим, иако статистика показује да се економија креће у добром правцу, поједини привредници са којима смо разговарали истичу да и даље не виде значајне знаке опоравка. У изјавама за Економетар неки од наших саговорника имају прегршт замерки и сугестија како би се решили конкретни проблеми и омогућио развој сектора малих и средњих предузећа. Предузетници, наиме, сматрају да су им потребни: помоћ око извоза на одређена тржишта, значајне пореске олакшице за микро фирме са малим обртом, бесплатан консалтинг, субвенције за наступе на сајмовима као и изједначавање третмана страних и домаћих привредника. Истина, поједини наглашавају и да им је ова година била једна од најбољих у пословању.
Куповна моћ и даље ниска
Александар Марић, власник чоколатерије „Адоро“, каже да остварени раст бруто домаћег производа у овој години, иако значајнији него претходни, није довољан да би се осетио на микро нивоу. Наиме, куповна моћ грађана, од чега зависи продаја њихових чоколадних пралина, још увек није значајно порасла.
– Талас раста нас није запљуснуо. Оно што се примећује јесте да се неке индустрије, попут грађевинарства, опорављају, а након тога у другом или трећем таласу би требало и ми да дођемо на ред – каже Марић.
Међутим, да би избегао ризике пословања као и могуће осцилације у тражњи производа, последњих година су се оријентисали пре свега на извоз.
– Ми смо још 2010. године пројектовали даљи пад куповне моћи и тада почели да се припремамо за извоз. Успели смо да 30 до 40 одсто укупних прихода генеришемо са иностраних тржишта – земаља из окружења Хрватске, Црне Горе, Румуније, али и нешто даљих тржишта Русије, Енглеске, Катара, Швајцарске, Кине. Циљ за наредну годину је да 50 одсто укупних прихода буде од продаје у иностранству. Један од разлога је што је са страним партнерима једноставније пословати, договори се поштују, не постоји проблем у наплати – објашњава Марић.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Факторинг за мала и средња предузећа
- Лaурeaт врлинe Дрaгињи Ђурић
- За твој посао треба ти твој домен
- ИВAН СTOJAНOВИЋ: Све информације за вођење фирме на једном месту
- ЂЕНЕРАЛИ ДОБРОВОЉНИ ПЕНЗИЈСКИ ФОНД: Имовина фонда порасла на 9,3 милијарде динара
- ЗВОНИМИР ПАВЛЕК: Купци купују, потрошачи троше
- Следећи број Економетра излази 7. фебруара 2017.
