Светски Дан штедње установљен је 31. октобра 1925. године на скупу банкара из 25 земаља у Милану. У Србији се обележава дуже од једне деценије, практично од доласка страних банака на наше тржиште.

Ове године Дан штедње је у знаку рекордно прикупљених депозита у банкама од око 7,9 милијарди евра. Иако је прошлих неколико година обележила криза и беспарица у Србији, подаци Народне банке Србије показују да грађани Србије у банкама чувају готово осам милијарди евра у девизама и још 17,9 милијарди у домаћој валути. И ове године Недеља штедње ће бити у знаку присутног неповерења у националну валуту што показује и низак ниво динарске штедње – испод 150 милиона евра.

За разлику од прошлих година, када су се банке за време Недеље штедње утркивале која ће дати већу камату на орочене евре, од прошле године већина банака се определила за ниже камате и оне су се кретале од пет до седам одсто, иако су ранијих година ишле и до 11 процената. У прошлогодишњој Недељи штедње банке су послушале апел гувернера НБС да не повећавају камате, јер би последица већих камата на депозите била и већа камата на кредите.

Недеља штедње, која траје у првој седмици новембра, у банкарском систему Србије је прошле године запамћена и по великом расту обима прикупљених депозита: око 800 милиона евра у односу на 2010. годину. Истовремено, готово да нема Недеље штедње у којој се у медијима не спекулише да „у сламарицама“ остаје још око три милијарде евра, јер неки грађани и даље немају поверења у финансијске институције, после онога што су доживели деведесетих година прошлог века, када нису могли да подигну своју штедњу у банкама.

Опширније у штампаном издању