U najnovijem izveštaju Svetske banke navodi se da je ključ snažnog postpandemijskog privrednog oporavka u rastućim ekonomijama Evrope i centralne Azije u povećanim ulaganjima u zdravstvo i obrazovanje

Rastuće ekonomije i privrede zemalja u razvoju Evrope i centralne Azije doživeće ove godine pad aktivnosti od 4,4 procenta, što predstavlja najgoru recesiju od globalne finansijske krize 2008, navodi se u danas objavljenom ažuriranom izdanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke za ovaj region.

Oporavak ekonomske aktivnosti očekuje se 2021. godine, u rasponu od 1,1 odsto do 3,3 odsto. Ovakva prognoza i dalje je veoma neizvesna, uz rizik lošijeg ishoda. Tempo oporavka zavisi od trajanja pandemije koronavirusa (COVID-19), raspoloživosti i distribucije vakcina kao i razmera poboljšanja globalne trgovine i investicija. Kao rezultat, rast u regionu može biti slabiji od očekivanog u slučaju pogoršanja pandemije.

„U ovako izazovnim vremenima, zemlje Evrope i centralne Azije moraju se planirati za period nakon trenutnih kriza i pripreme za snažan postpandemijski oporavak“, kaže Ana Bjerde, potpredsednica Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju. ‚‚To znači osnaživanje uprave, poboljšanje investicione klime, kao i podsticanje inovacija i digitalnog razvoja. Znatne i kontinuirane investicije u kvalitetno obrazovanje i zdravstvo biće posebno značajno…

Očekuje se da pandemijom podstaknut pad ekonomske aktivnosti u 2020. poveća siromaštvo u svim zemljama regiona. Uz granicu siromaštva od 3,2 dolara na dan, dodatnih 2,2 miliona ljudi moglo bi da zapadne u siromaštvo. Uz granicu siromaštva od 5,5 dolara na dan, koja se obično koristi kao definicija za zemlje koje po pravilu pripadaju grupama sa višim srednjim dohotkom, čak 6 miliona ljudi moglo bi postati siromašno.

Pandemija je negativno uticala i na obrazovanje i zdravstvo u regionu. Virus je već ubio hiljade ljudi, a neki od onih koji su se oporavili imaće dugotrajne zdravstvene posledice. Zatvaranje škola može dovesti do gubitaka u učenju koji je ekvivalentan trećini pune školske godine i verovatno će pojačati nejednakosti, ugrožavajući više studente iz osiromašenih sredina.

Zaključak posebne analize u izveštaju je da ključ snažnog oporavka u regionu leži u poboljšanju pristupa i kvalitetnom tercijarnom obrazovanju kao i smanjenju zdravstvenih rizika za odrasle. I dok zemlje u regionu pružaju relativno dobro osnovno obrazovanje i zdravstvene usluge, prema Indeksu ljudskog kapitala (eng. Human Capital Index) Svetske banke, potrebno je više učiniti za pojedince i neke zemlje radi uspeha u budućnosti.

„Puko preživljavanje je nedovoljno, kao što je nedovoljno završiti samo osnovno obrazovanje. Odrasli treba da ostanu zdravi, aktivni i produktivni za ceo život,“ kaže Asli Demirgič-Kunt, glavna ekonomistkinja Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju. ‚‚Posebno je važno smanjiti zdravstvene rizike od gojaznosti, pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola koji mogu da ugroze aktivno i produktivno starenje, dok institucije višeg obrazovanja treba da pripremaju studente za izazove današnjeg tržišta rada.”

U celom regionu, više od 18 procenata stanovništva je gojazno, gotovo 23 procenta periodično prekomerno konzumira alkohol i gotovo 26 procenata su pušači. Ovi zdravstveni rizici posebno su izraženi u istočnoj Evropi i Rusiji, gde je očekivani životni vek najniži u regionu. Učestalost ovih rizika ne samo da povećava izglede za razvoj stanja kao što su kardiovaskularne bolesti, već i za smrtnost i zdravstvene posledice infektivnih bolesti kao što je Kovid-19.

Kvalitetno više obrazovanje od izuzetnog je značaja da bi ljudi ostali konkurentni na tržištima rada koja se brzo menjaju. Poboljšanje sistema višeg obrazovanja u zemljama zapadnog Balkana, istočne Evrope, južnog Kavkaza i centralne Azije pomoglo bi im da zadrže visokokvalifikovanu radnu snagu u jeku kontinuiranog odliva stanovništva.

Rodni jaz u obrazovanju i zdravstvu širom regiona je ograničen, a tamo gde postoji, uglavnom favorizuje žene. U stvari, u izveštaju se ističe da upravo muškarci treba da hvataju korak u oblasti osnovnog i višeg obrazovanja. Ipak, u svim zemljama, prisustvo žena u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici (STEM) znatno je niže nego prisustvo muškaraca. Ovo ima važne implikacije, pošto osobe sa tercijarnim diplomama u STEM disciplinama imaju veće izglede za posao i veću zaradu.

Velike rodne razlike postoje i kada je reč o konzumiranju duvana i alkohola, a obe navike su daleko prisutnije kod muškaraca. Kao rezultat takvih navika, stopa smrtnosti je veća kod muškaraca nego kod žena u celom regionu, posebno u Rusiji i istočnoj Evropi.

Zatvaranje rodnog jaza za muškarce u osnovnom i višem obrazovanju, povećanje profesionalnih ambicija žena i razvoj interventnih mera kao što je podizanje poreza na alkohol i duvan kako bi se smanjila učestalost pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola među muškarcima su najvažniji izazovi, ističe se u izveštaju.

“Pandemija koronavirusa i prateće mere za suzbijanje njenih efekata imaju snažan uticaj na srpsku privredu, za koju se očekuje da je zapala u recesiju sa projektovanim padom BDP-a od 3 odsto u 2020. Oporavak, sporim tempom, započeće 2021. godine. Srbija treba da radi dalje na otklanjanju prepreka za rast privatnog sektora koje su posledica slabe uprave i birokratije,” navodi se u izveštaju.