„Države Zapadnog Balkana preduzimaju neophodne korake kao odgovor na rastuću inflaciju i energetsku krizu, ali to ima visoku cenu: javni rashodi su se značajno uvećali“, rekla je Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan. „Od presudnog je značaja da se takvim merama ublaži uticaj kriza na najranjivija domaćinstva i firme, i Svetska banka je spremna da ovim zemlјama pruži podršku u tim nastojanjima“, navodi se u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, koji je Svetska banka objavila 24. oktobra.
Tokom 2022. očekuje se smanjenje javnog i javno garantovanog duga, ali će njihovi iznosi i dalјe ostati iznad najviših vrednosti registrovanih pre izbijanja kovida, dok uslovi za finansiranje postaju sve restriktivniji zbog napora globalne monetarne politike da ukroti inflatorni šok.
„Iako se rast u prvoj polovini 2022. pokazao relativno snažnim, jasno je da ovaj region sada očekuje nova oluja“, rekla je Sanja Madžarević-Šujster, viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja. „Izglede regiona značajno opterećuje kombinacija šokova. Restriktivniji globalni uslovi finansiranja, usporavanje domaće i eksterne tražnje i slablјenje poverenja privrede i potrošača svakako će uticati na finansijski sektor u čitavoj regiji“.
U izveštaju se takođe navodi da je ekonomska aktivnost svih šest ekonomija Zapadnog Balkana i dalјe je pod negativnim uticajem rata u Ukrajini i naglog povećanja cena energenata i usporenog globalnog rasta, Te krize kreiraju značajne izazove za region, iako je rast ostvaren u prethodnom periodu ove godine bio bolјi od očekivanog.
U prvoj polovini 2022. zabeležen je privredni rast snažniji od očekivanog – podstaknut privatnom potrošnjom i investicijama. Zaposlenost je do sredine 2022. u nekoliko zemalјa dostigla istorijski najviše vrednosti, te tako stopa zaposlenosti u regionu sada iznosi prosečnih 46 odsto, što predstavlјa povećanje od 3 procentna poena u odnosu na sredinu 2021.
Svi sektori doprineli su oporavku tržišta rada, a jednu od glavnih uloga u tome odigrale su uslužne delatnosti (uklјučujući turizam).
Međutim, sa nastankom sve većih izazova tempo rasta počinje da opada. Više cene energenata i hrane podigle su inflaciju na nivoe poslednji put zabeležene pre više godina, narušavajući kupovnu moć stanovništva i poverenje privrede. Tržište rada počinje da se hladi budući da se rast zaposlenosti usporava u uslovima visoke inflacije i povećane neizvesnosti.
Iako je stopa siromaštva nastavila pad u 2022., nagli porast stope inflacije može ugroziti smanjenje siromaštva u budućnosti. U odsustvu državne podrške, ozbilјni cenovni šokovi na tržištu energenata i hrane mogli bi dovesti do povećanja broja siromašnih na Zapadnom Balkanu za 13 odsto. Pritisci na fiskalnu potrošnju izazvani cenovnim šokovima na tržištima energenata i hrane neutralisali su efekte rasta prihoda usled visoke inflacije i zaustavlјanja fiskalne konsolidacije.
Pored sve restriktivnijih uslova finansiranja, u izveštaju se ističe da su i dalјe prisutni rizici od ponovnog razbuktavanja kovida-19 tokom predstojeće zime, kao i da su globalni lanci snabdevanja još uvek opterećeni.
„Na kratak rok, države bi trebalo kao prioritet da postave podršku ranjivim grupama, tako da mere budu cilјane i vremenski ograničene kako bi se fiskalni rizici sveli naminimum“, dodao je Hristos Kostopulos, viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja. „Sa ograničenim fiskalnim prostorom, prvi izbor kreatora politika trebalo bi da budu reforme koje se uvek smatraju poželјnim, odnosno one kojima će se podstaći srednjoročni rast uz ograničene fiskalne troškove“.
Prema izveštaju, te reforme bi podrazumevale mere usmerene na jačanje tržišne konkurencije i uklanjanje prepreka za poslovanje, zadržavanje većeg broja stranih ulagača i staranje o tome da reinvestiraju svoju dobit, smanjivanje ograničenja za učešće žena u radnoj snazi, unapređenje kvaliteta obrazovanja i podizanje standarda u državnoj upravi, uklјučujući i digitalizaciju.
Trenutna kriza takođe naglašava i značaj ubrzavanja zelene tranzicije, koja će regionu omogućiti da pređe sa nestabilnih i prlјavih uglјovodonika na čistiju proizvodnju električne energije, ali i usvoji zelenije obrasce proizvodnje i potrošnje, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.
