Upravo započinjemo projekat kofinansiranja naših klijenata zajedničkim sredstvima Prokredit banaka iz Srbije i Nemačke. Samim tim, uz podelu rizika finansiranja, to znači i povoljnije izvore sredstava. Naša centrala je opredeljena da dodatnim finansiranjem i dodatnim kapitalom podrži dalji rast Prokredit banke u Srbiji
Svetlana Tolmačeva Dingarac
Danas u Srbiji bankarski sektor mora da balansira između opadajuće tražnje, povećanog rizika novih plasmana i pogoršanja naplate potraživanja. To je logična posledica visokog nivoa kašnjenja u otplati kredita i uzdržanosti u investiranju – ocenjuje Svetlana Tolmačeva Dingarac, predsednica Izvršnog odbora Prokredit banke (ProCredit Bank) Srbija, u razgovoru za Magazin Biznis. Ona podseća da je pad tražnje uzrokovan, u velikoj meri, nestabilnim makroekonomskim okruženjem, te da su kašnjenja u otplati kredita pre svega posledica nelikvidnosti u privredi.
– Naravno, i sve druge okolnosti, poput valutnog rizika, koje se na kraju prelivaju u kreditni rizik, odnosno otežanu naplatu kredita, predstavljaju za bankarski sektor ozbiljan izazov – ističe naša sagovornica. U razgovoru za naš magazin, predsednica IO Prokredit banke Srbija govori o uspešnih 11 godina rada ove banke, specijalizovane za podršku malim i srednjim preduzećima i poljoprivredi, o problemima koje je uzrokovala globalna finansijska kriza ali i najavljuje nova kreditna sredstva kojima će ova nemačka banka podržati privredu i ekonomiju Srbije.
• Koji su krediti bili najtraženiji 2012. godine i da li uvek možete da izađete u susret klijentima?
– Tokom celog perioda u kome se osećaju posledice krize u Srbiji, među pozajmicama dominiraju krediti za likvidnost i obrtna sredstva, ročnosti do 24 meseca. U poslednje dve godine, oni čine oko dve trećine ukupnih isplata. Verujem da je i efekat „izborne godine“ imao uticaja na zaduživanje uopšte, a pogotovo investicije, iako su ove godine u ponudi Prokredit banke dostupni veoma povoljni krediti za investicije, posebno za unapređenje energetske efikasnosti. Donekle od tog trenda odudara sektor poljoprivrede, u kome je primetan pomak ka investicijama, odnosno kreditima duže ročnosti i iznosa. Dok su prethodne godine oko 50 odsto kredita bili investicioni, u prvoj polovini ove bilo ih je nešto preko 60 odsto.
Opširnije u štampanom izdanju
