Иако је завршио занат, држао два бутика и посао је добро ишао, Милован Миловић је одувек волео лековито биље и ту себе пронашао

Пре двадесет и пет година, Прокупчанин Милован Миловић је изучио за грађевинског лимара, али га тај занат никада није интересовао. Дуго година је у овом граду држао два бутика и посао је, каже, добро ишао, али ни ту није пронашао себе. Одувек је волео биље и маштао о њему, али љубав је једно а бизнис нешто друго. Прошло је доста времена од тада. Пре три године је регистровао предузеће “Херба медика натурал” и кренуо са производњом чајева.

Много раније сам имао ту идеју, пре него што сам почео озбиљно да истражујем биље уз подршку, сада покојног, професора Миодрага Ружића и других ентузијаста у Прокупљу. Прво сам хтео да кренем у посао са мојим најбољим другом из детињства Југославом Ристићем. Предлагао сам му да отворимо заједничку фирму, али он није имао поверења у све то. Увек је сматрао да је за такав подухват потребно много новца и да ми то не можемо са нашим ограниченим финансијским могућностима. Био је песимиста и ја сам решио да уђем у посао, регистровао сам фирму и кренуо са производњом чаја за дијабетес, прича Милован Миловић за Економетар.

Поред професора Ружића, у помоћ је притекао и др Новица Ранђеловић, познати стручњак и ботаничар, дугогодишњи професор Нишког универзитета. Све је почело од чаја за шећерну болест који је на Институту на ВМА регистрован као “виктори чај”.