Na velikim komercijalnim i poslovnim objektima, rezidencijama i privatnim vilama, u enterijerima poznatih restorana i kafea, kao i u objektima socijalnog stanovanja, vidi se perfekcionizam u projektovanju i dizajnu
“Arhitektura je hronika sveta – ona govori onda kada zaćute pesme i legende”, zapisao je Nikolaj Gogolj. Sa tom literarnom konstatacijom slažu se i Velimir Medenica, diplomirani prostorni planer i direktor “Vemex projekta”, i prof. dr Eva Vaništa-Lazarević, diplomirani inženjer arhitekture, vodeći projektant biroa. To se najbolje vidi po objektima koje su projektovali, koji se nalaze na ulicama Beograda, Novog Sada, Niša, Praga, Kuvajta, Malte… Vrste objekata su brojne: stambeni (od socijalnih do ekskluzivnih vila), poslovni, komercijalni, rekreativni… Oni su, uglavnom u okviru preduzeća “Vemex projekt” koje su osnovali 1992. godine, funkcionalno, ali i umetnički oplemenili i brojne enterijere i ostavili zapis u vremenu i prostoru. Neke od reprezentativnih firmi sa kojima sarađuju su Castrol, Delta, Gemax, Jugoinspekt, Porcelanosa, Zepter International, Rewe, Zentrum, Todor, Lukoil – Beopetrol. Naravno, veliki je broj i izvedenih dela namenjenih privatnim licima.
– Uskoro bi trebalo da bude dovršen i useljen kompleks od šest vila na Dedinju, preciznije u Ulici Milana Tepića 3a, gde nam je investitor kompanija “Todor”, tik uz ulaz u bolnicu “Dr Dragiša Mišović”. Vile su rađene u stilu “neomoderne” u kome je očita reminiscencija na klasičnu dedinjsku vilu iz 30-ih godina prošlog veka. Ponosimo se i poslovno-stambenim kompleksom u Ulici Teodora Drajzera na Topčiderskom brdu. Četiri vile (dve dvojne i dve trojne), koje su trenutno u fazi izvođenja, ukupne površine 3.411 kvadratnih metara, po sadržajima, formi i primenjenim materijalima, projektovane su da zadovolje najviše standarde stanovanja. Uz njih će se nalaziti i stambeno-poslovni objekat površine 4.735 kvadrata koji će, uz poslovni prostor i apartmane, sadržati i restoran, fitnes salu, minimarket i garažu. Relativno blizu završetka su i radovi na Golf klubu na Adi Ciganliji. To je, u stvari, adaptacija nekadašnjih magacina i barake, uz dogradnju staklenika i platoa bašte. Zgrada ima prizemlje i galeriju ukupne površine oko 870 kvadratnih metara, iako, bojimo se, realizacija ne prati projekat u celini – kaže Velimir Medenica.
Projektantsko preduzeće “Vemex projekt” je kuća za stvaranje lepoga u svim oblicima. Firma je usredsređena na projektovanje, ali i dizajn, inženjering i urbanu rekonstrukciju (gospođa Vaništa-Lazarević predaje predmete Urbana rekonstrukcija i Urbana obnova, na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu). Pored ovih disciplina, zapažen je rad firme u tehničkom konsaltingu, prostornom i urbanističkom planiranju, kao i istraživanjima za potrebe nekoliko velikih stranih kompanija.
Za naročito velike poslove angažuju spoljne saradnike i specijalizovane konsultante raznih profila. Od osam stalno zaposlenih stručnjaka u “Vemex projektu”, četvoro je arhitekata, a stalna saradnja godinama postoji i sa “Beograd projektom”.
Svaki projekat, od velikih komercijalnih i poslovnih objekata do rezidencija i privatnih vila, enterijera poznatih restorana i kafea, čak i objekata socijalnog stanovanja, odražava pažnju za detalj u svim aspektima projektovanja i dizajna. Uz sve to, u toku projektovanja, velika pažnja se posvećuje potrebama i interesima klijenata, ali i kontekstu i specifičnom ambijentu, do čega je dovela dugogodišnja arhitektonska praksa.
Eva Vaništa-Lazarević, koja arhitekturu smatra umetnošću, ne podržava poslednjih godina sveprisutni “investitorski urbanizam”.
– Pojedinci smatraju da, a nažalost zakon im to omogućava, ukoliko su kao investitori od arhitekte otkupili projekat, imaju pravo da ga menjaju i prilagođavaju, a da autori nemaju više pravo komentara, ni nadzora nad novim radovima. Kod nas arhitekata, investitori sve češće dolaze ne zbog ideja, već zbog pečata i dokumenata koje bi trebalo da im overavamo. Često se lakše izdvoji novac za keramičara nego za arhitektu. Čini se da svako ima nekog svog majstora koji ga upućuje kako i šta da radi. Ako se i prave kompromisi, oni nisu u pogledu struke. Oni se odnose na izlaženje u susret budućem korisniku prostora, na mogućnost ponude dve opcije – jeftinije i skuplje, odnosno međusobno usaglašavanje želje investitora i predloga arhitekte. Najvažniji moto firme jeste posvećenost arhitekturi i savremenom dizajnu u smislu da podrži, unapredi i obogati životni i radni prostor, ističe gospođa Vaništa-Lazarević.
Srđan Protić