Ми подржавамо свакога ко има програм који ће му донети корист а нама зараду кроз кредитно ангажовање – каже Слободан Ђуришић, председник Извршног одбора НЛБ ЛХБ банке АД Београд

Нова Љубљанска банка (НЛБ) групација, највећа словеначка финансијско-банкарска институција са билансном сумом од готово 13 милијарди евра, послује у Србији од 2003. године посредством ЛХБ банке из Франкфурта, акционара тадашње Прве предузетничке банке. Своје пословање интензивирала је 2005. године аквизицијом Континентал банке и непосредним учешћем у НЛБ ЛХБ банци.

НЛБ групу чини 59 чланица, међу којима доминира 17 банака и 11 лизинг компанија, као и компаније за факторинг, финансирање трговине, извоза, осигуравајуће куће, и слично. Послује у 16 европских земаља, у којима око 8.400 запослених опслужује више од три милиона клијената. Слободан Ђуришић, председник Извршног одбора НЛБ ЛХБ банке АД Београд, у разговору за Економетар подсећа да је у фокусу ове банке сегмент малих и средњих предузећа.

Домаћи извори

– У 2006. години смо одобрили кредите у износу од око 140 милиона евра, од чега је малим и средњим предузећима пласирано око 100 милиона евра, а у портфељу се стално налази преко 80 милиона евра. То је раст од око 40 одсто у односу на претходну годину и то из средстава са домаћег тржишта. На то смо посебно поносни. Јер, највећи део пораста средстава у банкама долази из задужења у иностранству, што доноси висок раст биланса. Али, са друге стране то узрокује и губитке по основу трошкова, резервација, а у неким банкама и губитак на супстанци, јер су им улазне цене капитала веће од излазних. Ми смо избегли такве „замке“ – каже Слободан Ђуришић.

– Ми смо од 1992. године присутни на овом тржишту као Прва предузетничка банка и пошто смо били оријентисани на приватна предузећа, што је увек био и најздравији сегмент, њихов развој могао је имати добре пословне ефекте. Сада користимо то искуство и стечене предности. Били смо једна од банака која је тих тешких година за Србију, од деведесетих наовамо, радила са приватним предузетницима и заједно смо преживели. Данас на територији Србије имамо скоро 60 експозитура и филијала.

Стрпљив рад

Приоритет ваше пословне политике у Србији јесте да НЛБ банка постане једна од водећих банака у кредитирању малог бизниса. Да ли су мала и средња предузећа поузданија у враћању дугова?

– Многе од банака које су дошле у Србију не могу да се прилагоде потребама малих предузећа, јер их и не познају. Разуме се да је величина и дисперзија пласмана за банку повољнија кад кредитира мала и средња предузећа, јер ризик се распоређује на већи број клијената. Друга ствар је што великих клијената у Србији баш и нема тако много. Док не буде више великих гринфилд инвестиција, а не само продаје предузећа која су институционално важна за земљу, и док не дође капитал кроз потпуно нове фирме, тешко да се може говорити о дугорочном привредном развоју.

Поред кредитирања постојећих малих и средњих предузећа, да ли кредитирате и отпочињање малог бизниса?

– То јесте једна од компаративних предности ове банке. Наш однос са клијентом подразумева сталну сарадњу. Имамо клијенте који у току године имају више кредитних захтева и друге послове у којима је потребно ангажовање банке. Дакле, улажемо много стрпљивог рада, за разлику од неких банака које више воле велике пласмане, где једним потезом сматрају да су завршили посао са клијентом. Ми са клијентом одржавамо контакт свакодневно. Јер, ако је данас добио кредит, сутра ће му, рецимо, бити потребан акредитив, или нека гаранција, или је један кредит отплатио, па му треба други, и слично. То је обиман посао. На кредитном одбору годишње обрадимо десетак хиљада кредитних захтева. Значи, у просеку, скоро стотинак по кредитном одбору, а прошле године смо имали 96 кредитних одбора. То управо показује ангажованост банке и број клијената са којима радимо. Још једна категорија илуструје квалитет пословања банке, а то је платни промет. Ми смо по обиму обављеног динарског платног промета у банкарском систему стално међу првих десет банака. По билансу нисмо на тако високом месту, али ово показује да банке које имају много веће билансне суме и веће пласмане, имају мање контаката са клијентима.

Повољни услови

Да ли на одобравање кредита утиче и делатност предузећа?

– Не. Ми подржавамо свакога ко има програм који ће му донети корист у будућности, а нама зараду кроз кредитно ангажовање. У понуди имамо и средства Немачког кредитног завода (КФW) за кредитирање малих и средњих предузећа, који имају нешто повољније услове, јер се одобравају на дужи рок отплате. Искуство показује да, ипак, највећи број ових кредита одлази у трговину.

Који су услови за добијање ваших кредита?

– Услови су слични код већине банака. Чињеница је да су клијенти који послују са нашом банком задовољни платним прометом, распрострањеношћу наше мреже, задовољни су односом и брзином решавања њихових захтева и нашом комуникацијом са њима, тако да сама каматна стопа није од пресудног утицаја на њихов избор банке. Чињеница је да је новац у нашим условима, због ризичности земље и рестриктивне монетарне политике, у старту скуп, а углавном долази споља кроз велика задужења у иностранству и као докапитализација постојећих банака. Већ на уласку у земљу тај новац је оптерећен каматом од шест до осам одсто, на годишњем нивоу. Ми пласирамо кредите уз камату од осам до 12 одсто. Али, ако је реч о клијенту који представља потенцијално значајног партнера, онда можемо наћи заједнички интерес, направити пакет и можемо изаћи у сусрет у погледу висине камате.

Флексибилне понуде

Да ли постоје неки лимити код одобравања кредита?

– Постоје, али су флексибилни. Клијент који цео платни промет ради преко нас, кога познајемо годинама и знамо да је ризичност у пословању с њим релативно мала, може много једноставније и брже да добије кредит. Наравно, онај ко узима дугорочни кредит, пожељно је да има обезбеђење, мада и ту процена зависи од висине кредита у односу на величину компаније и обрт капитала. Онај ко долази први пут, а притом је променио више банака, па још из Кредитног бироа стигне извештај да није био уредан у отплати обавеза, према њему, разуме се, однос мора бити другачији, а обезбеђење мора бити боље. Велики број клијената, услед оштре законске регулативе, због одређених слабости у свом билансу, не може да добије добру оцену и за то је потребно резервисати додатна средства. Зато сваког клијента треба посебно посматрати.

Какви су планови ваше банке за 2007. годину?

– НЛБ ЛХБ банка настоји да расте стабилно, на реалним изворима и уз позитивне финансијске ефекте. План је да се овај темпо раста задржи, уз остварену добит, која сада износи преко три милиона евра годишње. Наша добит је највећим делом из платног промета а не из каматних маржи, како се то обично очекује. За 2007. смо пројектовали раст од 30 до 35 одсто, зависно од категорије пословања. Наш циљ је да наставимо здрав раст, пре свега на изворима које имамо у Србији, а у дугорочним пласманима рачунамо на подршку целе НЛБ групе.

Невена Марчић