Globalna pandemija COVID-19 virusa stavlja pred državu Srbiju velike izazove, ali i otvara mogućnost za transformacije kojima bi se osigurali zdraviji osnovi za razvoj srpske ekonomije u narednom periodu.
Piše: Ilija Rajaković
Ono što je neupitno jeste da se sada jedino udruženim merama monetarne i fiskalne politike mogu postići željeni efekti, kao i da se preduzete mere implementiraju na način koji će postaviti osnove za dalji razvoj srpske ekonomije, i da one budu implementirane na društveno solidarnim osnovama.
Svedoci smo da se decenijama unazad rešenjima neoliberalnog sistema pomaže gotovo isključivo bankarsko-finansijski sektor sa floskulom da će se na taj način, putem upumpavanja dodatne likvidnosti, ista ta likvidnost dalje preliti ka preduzećima, a onda na kraju i na nivo pojedinaca.
Međutim, to u praksi i nije baš tako. Naime, na primeru SAD ali i zapadnoevropskih zemalja možemo videti da i pored upumpavanja značajnih sredstava od izbijanja globalne ekonomske krize 2008. godine pa nadalje, banke su taj višak sredstava masovno ulagale na finansijska tržišta ili držale pri centralnoj banci, dok je plasiranje kredita privredi u željenom iznosu izostalo.
Ljudi su masovno otpuštani, došlo je do ogromnog rasta nezaposlenosti, a jaz između najbogatijih 10% (još izraženije 1%) i svih ostalih, drastično se uvećao i trenutno je na nivou na kome nije bio nikada u istoriji. Srednja klasa, koja je stožer privrednog razvoja u svim zemljama, pretrpela je veliki udarac. Ne bi trebalo da se iste greške ponove i sada.
Sa svoje strane, Srbija je početkom 2000-ih domaće banke pod stranim pritiskom uništila, te se sada nalazi u nezavidnoj situaciji. Upravo kada nam je najpotrebnije, ne postoji institucija koja će na sebe preuzeti akcije koje su pre svega orijentisane na pomaganje privredi i razvojnu ulogu, sa sekundarnim osvrtom na ostvarivanje dobiti u kratkom roku. Mi takvu banku nemamo, a državne razvojne institucije trenutno ne igraju značajnu ulogu u tom aspektu.
Hitan i odlučan korak ka formiranju takve institucije (ili makar formiranja nekolicine malih, regionalnih banaka) u narednom periodu, poslužilo bi kao izvor likvidnosti pre svega malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru.
Ali, ta sredstva bi trebalo da budu omogućena jednim “uslovom”: da do značajnijeg otpuštanja radnika ne sme doći, uz ostavljanje fleksibilnosti da se potencijalno mogu smanjiti plate u razumnom iznosu, do 20% u periodu trajanja neposrednih efekata krize.
Zašto ovakav uslov? Zato što je presudno podsticati potrošnju niže i srednje klase. Za oporavak same ekonomije mnogo je značajnije da što šira populacija bude u stanju da kupuje osnovna dobra, nego da manji broj preduzeća nastavi da funkcioniše u ne toliko drastično lošijoj situaciji, a zauzvrat dođe do velikog skoka nezaposlenosti.
Ono na šta Vlada, u isto vreme, treba da obrati pažnju jeste da efekti krize mogu trajati u dužem periodu, pa bi tako bilo razumno ostaviti određen deo “baruta na suvom”, radi mogućih intervencija na srednji rok.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- BIZNIS DODATAK: GLOBALNA PANDEMIJA I LOKALNE POSLEDICE – EKONOMSKA CENA VIRUSA COVID-19
- BIZNIS DIOPTRIJA: KAKO KO POSLUJE U DOBA KORONE
- ZAŠTO JE COVID 19 – DAR S NEBA ZA ZAPADNE VLADAJUĆE POLITIČКE I EКONOMSКE STRUКTURE: A kada prođe pandemija
- INOVACIJE NIS-A UNAPREĐUJU KORISNIČKI SERVIS I ČUVAJU ZDRAVLJE: Digitalni projekti za dobrobit potrošača
- MILOŠ VUKOVIĆ O DRAMATIČNOM PADU CENA NAFTE NA SVETSKOM TRŽIŠTU TOKOM MARTA I POČETKOM APRILA: Usred pandemije, borba za tržište nafte
- NEZAVIDNA POZICIJA NAFTNIH KOMPANIJA U 2020.: „Savršena“ oluja
- ŠTA GENERALI OSIGURANJE OMOGUĆAVA KLIJENTIMA U VANREDNIM OKOLNOSTIMA: Vlasnicima preduzeća i preduzetnicima – besplatno proširenje pokrića životnog osiguranja
- STIL RADA I ŽIVOTA KOJI NAM JE NAMETNULA BORBA SA KORONA VIRUSOM: Kako Zakon o radu reguliše rad od kuće
- NOVA ULOGA DODATAKA ZA PAMETNE TELEFONE: Aplikacije u borbi protiv korone
- TV SLIKE I PRILIKE: Planetarni košmar
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2020.
