Израда сувенира, украсних и оригиналних употребних предмета, за којима влада права јагма страних па и домаћих купаца, може бити уносан посао за многе људе – тврди Тања Марковић

Тања Марковић, економиста по образовању и активан члан Гљиварског друштва и Друштва за изучавање лековитог биља у Ваљеву, пре десетак година је у неколико приватних радњи водила књиговодство. Плата мала, а сигурност неизвесна. Онда је “окренула” лист. Следећи своју надареност да “оно што очима види може и да направи” упослила је руке у креативној радионици у којој настају уникатни сувенири, украсни предмети и предмети који имају употребну вредност.

За сада је то још увек мануфактура, уз планирања да једног дана формира радионицу типа задруге у којој би било ангажовано најмање 20 сарадника. Све је почело пре десетак година, рекла бих случајно, али и “наследно” гледајући шта све у слободном времену раде моја бака, мајка и поједине комшинице. Додуше, за разлику од њих ја сам почела да читам литературу која прати ову област, да се распитујем и одлазим на изложбе и сајмове на којима су се могле видети одређене рукотворине.

Међутим, због недостатка средстава почела сам као сировину, односно основу, да користим буквално сваку врсту отпадног материјала – од старог папира, пластике, поломљеног стакла, израубованог платна, керамике, до свега онога што се може пронаћи на отпадима или одбачено поред контејнера. Експеримент је потрајао нешто дуже, али сам утврдила да су предмети урађени од целулозног материјала, по мојој рецептури, лепи, чврсти, водоотпорни и дуговечни. На њима свака креација долази до пуног изражаја а ради се о уникатним кутијама, корпама, шкрињама, огледалима, лустерима, вазама, украсним флашама… прича Тања у разговору за Економетар.