Мини соларне електране помажу очувању животне средине и смањују рачуне за струју. Главна препрека су компликоване административне процедуре. За дозволе је потребно много „енергије“, новца и воље да се пређе та прва препрека, упозоравају браћа Атила и Золтан Бухмилер, власници новосадске фирме „Цуби“
Пословна зграда фирме „Цуби“ са соларним панелима на крову
На тржишту електричне енергије све је више прозјумера, односно оних који производе робу и услуге за сопствене потребе али и за продају на тржишту. И у свету се повећава број малих соларних електрана које отварају компаније да би производиле струју за себе, а вишкове продале на тржишту. Нисмо ми изузетак.
Једна од компанија која се бави производњом „сунчане струје“ јесте „Цуби“ из Новог Сада. Они су у посао кренули пре три године, а одлучили су се због високих рачуна за струју. Приватна електрана је била логично решење и очекивања су испуњена.
Власници компаније „Цуби“ су браћа близанци Атила и Золтан Бухмилер. „Цуби“ се бави машинском обрадом мотора, односно раде генералне поправке мотора за аутомобиле, тракторе, камионе и мање бродове. Ту су још и одељење за метализацију, салон аутомобила, турбо сервис као и продавница резервних делова. Они су овлашћени сервис за возила марке Киа и Сузуки, већ годинама. Однедавно заступају и Пежо.
У фирми „Цуби“ је запослено 60 радника. Компанију је основао њихов отац, а сада је води друга генерација. Политика компаније је да стално иде на ширење посла и рационализацију пословања. Ту важи девиза – штеди кад год се за то пружи прилика. Соларна електрана за сада је донела уштеду од 150.000 динара месечно. О томе како је све почело и кроз шта су све прошли од идеје, па док први киловати нису потекли са крова пословне зграде, Атила каже за Економетар:
– У реализацију целог пројекта кренули смо пре три године. Највише времена потрошили смо на папирологију, односно прикупљање разних дозвола. Цео административни поступак је компликован, спор и скуп.
Поднели смо захтев у електронској форми ЕПС-у. Од нас се тражило да уз захтев за дозволу приложимо грађевинску дозволу за објекат где ће се монтирати опрема, па онда грађевинска дозвола за носаче за соларне панеле, затим разне сагласности од електропривредних предузећа, па подаци и уверења о плаћеним таксама и порезима. Требало је за тај први корак пун регистратор разних папира. Када се поднесе захтев, чека се на одговор месецима. Не знате који је службеник за шта надлежан, па када за једну фазу добијете потврдан одговор, следи чекање на следећој степеници, опет месецима. Срећом, имали смо познаника који ради у електропривреди па нам је помогао. Често ни он сам није знао коме да се обрати да бисмо убрзали процес, односно да бисмо знали на чему смо, испричао нам је Атила.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ИМАТИ ЖИГ ЧУВАРКУЋА
- КРОЗ ПРОГРАМ НЕМАЧКЕ РАЗВОЈНЕ САРАДЊЕ ДО ЗАПОСЛЕЊА: Бесплатне обуке за професионалне возаче камиона
- САЈАМ ГУЛФУД – ВЕЛИКА ИЗВОЗНА ШАНСА ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ: Храна из Србије пронашла пут до Дубаија
- Следећи број Економетра излази 6. априла 2021.
