„Иновације у предузећу“ назив је овогодишњег, традиционалног Шумпетер предавања које је одржао Џозеф Штиглиц, добитник Нобелове награде и професор на Универзитету Колумбија у САД
Џозеф Штиглиц, виртуелно предавање из САД
Главна звезда овогодишње Скупштине предузетништва несумњиво је био славни нобеловац Џозеф Штиглиц који је одржао традиционално Шумпетер предавање под називом „Иновације у предузећу“. Предавање је одржано 16. новембра, током првог дана годишње скупштине МСП, а односило се на теме као што су: проблеми на тржиштима без довољне државне регулације, економски ефекти пандемије и последице смањења буџета за науку. Штиглиц се у свом говору осврнуо и на улогу иновација у трансформацији светског економског система који зависи од фосилних горива, а треба да се окрене обновљивим изворима енергије. Наравно, изразио је и наду у бољи рад нове америчке администрације.
„Морамо трансформисати наш економски систем, како би прешао из зависности од фосилних горива у обновљиве изворе енергије, а за то су нам потребне брзе иновације“, рекао је Штиглиц и позвао на ново партнерство између јавног и приватног сектора. Та два сектора треба да успоставе баланс који је преко потребан, јер се све више показује колико је неопходна равнотежа између улоге тржишта и регулативе коју доноси држава.
Штиглиц је рекао да је забринут што је свет последњих деценија изгубио ту равнотежу:
„Под утицајем неолиберализма по идејама Тачерке и Регана, све акценте стављамо на тржишта. Али, без владе, без државних инвестиција и без владине регулације, тржишта не могу да функционишу добро. Уосталом, видели смо у кризи 2008. како су тржишта лоше радила. Финансијски сектор, иако је заузимао значајан део тржишта, није ефикасније распоређивао ресурсе, није стварао већи раст, већ је стварао већу нестабилност. Пошто влада није добро регулисала финансијско тржиште у САД, видели смо до каквих је катастрофалних исхода то довело.“
Говорећи о опасностима које је донела пандемија изазвана ковидом-19, Штиглиц је ово време назвао „експериментом природе“, који је захватио цео свет:
„То је догађај историјских размера, али различите државе су на пандемију реаговале на различите начине. Пандемија је постала поље за друштвене научнике, економисте и епидемиологе, који проучавају какве су акције довеле до пандемије и какве су економске последице пандемије. Ко је боље прошао? Неке земље су имале врло добре резултате у читавом низу животних показатеља, Јужна Кореја, Нови Зеланд, Тајван.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ОДГОВОР НА ИЗАЗОВЕ У 2020. И ОЧЕКИВАЊА ОД 2021. ГОДИНЕ
- ПКС ПРУЖА СНАЖНУ ПОДРШКУ МЕЂУНАРОДНОЈ ПОСЛОВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ: Интереси су нам заједнички у борби против корона вируса
- СТРАНИХ ТУРИСТА ЈЕ БИЛО МАЊЕ, АЛИ СУ СРБИ КУПОВАЛИ ВИШЕ: Од јануара до октобра број ноћења страних туриста мањи за 68 одсто
- БУЏЕТИ ВИШЕ ОД 90 ГРАДОВА И ОПШТИНА ДОСТУПНИ У ФОРМАТУ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА: Погледајте како новац троше локалне самоуправе
- ИСТРАЖИВАЊЕ КОМПАНИЈЕ DELOITTE О УТИЦАЈУ ПАНДЕМИЈЕ COVID-19 НА ЗАПОСЛЕНЕ ЖЕНЕ: Највећи данак пандемији су платиле запослене жене
- Следећи број Економетра излази 9. фебруара 2021.
