Поред тога што имају изузетно хранљиво и лековито дејство, гљиве могу да буду и веома важан економски ресурс

Прва слика коју дете нацрта откривајући свет око себе, поред чича Глише, свакако је љупка гљива са црвеним шеширићем и тачкицама, на белој ножици. Мирјани Пјевић, великом познаваоцу овог чудесног света природе, жао је што је мухара, једна од најотровнијих гљива, постала симбол печурака, како наш народ обично назива ове драгоцености, припаднике – ни биљних ни животињских врста. Мистичан свет гљива Мирјана Пјевић, фармацеут по струци, открила је сасвим случајно, када је пре 15 година прочитала оглас да се оснива Миколошко друштво Србије. Мистичан је, каже, зато што се никада не зна када ћете и које гљиве наћи и да ли су то увек оне праве које поред велике хранљивости имају и значајна лековита својства.

Одбрана од бактерија

Поред чињенице да изузетно добро познаје свет гљива, наша саговорница га и веома воли. Наглашава њихов значај за свеукупни екосистем и допринос животном циклусу биљака. Оне, као и људи, троше кисеоник, а избацују угљен-диоксид који, опет, биљке користе за свој развој. Гљиве се најчешће проналазе у влажним и тамним деловима шума, где прерађују опало и труло лишће, гранчице и иглице четинара. Кроз милионе годи- на изградиле су свој одбрамбени систем којим се штите од разних бактерија и других загађивача. Зато су важне и као репер чистачи загађене природне средине, упијачи аерозагађења и нечистоћа из тла. Од непроцењивог је значаја да их сачувамо у природи, чак и када наиђемо на нејестиве или отровне. Оставимо их тамо где припадају, учинићемо тиме добро дело и себи и природи – каже Мирјана Пјевић. – Чак се и јестиве могу брати у одређеној количини, како се не би уништила њихова станишта.