Почетком протеклог века у Аранђеловцу је било педесетак опанчарских радњи, а данас ради само Саша Стошић, који има много посла

Аранђеловчанин Саша Стошић (39) пуних седамнаест година радио је у предузећу Шамот – Рудник. У подземном копу Врбица обављао је дужност јамског електричара. Овај тежак посао напустио је уз малу отпремнину 2005. године.

– Моја фирма дошла је на просјачки штап, као и многе друге у процесу реструктурисања или приватизације – прича за Економетар Саша Стошић. Мој отац Милорад завршио је обућарски занат и у кућној радиности израђивао опанке и поправљао обућу. Уз њега сам и ја изучио тај занат, за који многи кажу да је један од најлепших заната старе Србије – истиче наш саговорник.

Почетком прошлог века у Аранђеловцу је било педесетак опанчарско-обућарских радњи. Опанчари су подно Букуље међу првима у Србији формирали синдикат и борили се за своја угрожена права.

– Самосталну занатску радњу „Саша С“ основао сам 2008. године. Опанак није лако направити, али љубав према том послу може све да надокнади. Уз знање и вештину потребно је доста смирености, јер се све ради ручно. За израду пара опанака потребно је више сати стрпљивог рада – објашњава Стошић.

Опширније у штампаном издању