Пољопривреда ће са прехрамбеном индустријом остварити у 2007. години извоз вредан 1,7 милијарди долара, иако у неколико прошлих година имамо константан пад пољопривредне производње – каже Војислав Станковић, сарадник Центра за научноистраживачки рад ПКС

Аграр је виталан сектор из кога би се могло и знатно више извозити, и то без неких већих додатних улагања, само да је производња већа. Данас примарна пољопривреда функционише само са око једном трећином својих расположивих капацитета. И у таквим условима, у спољнотрговинској размени аграра књижи се суфицит, којим се не могу похвалити многе друге привредне гране. Тако ће, по свој прилици, пољопривреда са прехрамбеном индустријом остварити у 2007. години извоз вредан 1,7 милијарди долара – каже за Економетар Војислав Станковић, сарадник Центра за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије.

Откуд константан пад пољопривредне производње?

– Пољопривреда Србије је у деведесетим годинама прошлог века пословала у нестабилним и изразито неповољним условима. Зато је у транзицију ушла са смањеним обимом и промењеном производном структуром. То посебно важи за капитално интензивну производњу као што је сточарство и производња индустријског биља. Због наслеђених и још нерешених проблема остварује се, већ дужи низ година, спорији раст у односу на објективне могућности и значај аграра у економској структури земље. Пад физичког обима производње посебно је дошао до изражаја у 2000, 2002, 2003, 2005. и 2007. години. Тако је, рецимо, у 2003. пољопривредна производња имала пад од седам одсто, да би у 2005. поново прокњижила минус и то од 4,9 одсто. Наредне 2006. он је износио 0,3 одсто, да би у овој години био изразито висок.

Какав ће бити овогодишњи салдо?

– У 2007. години имаћемо, нажалост, велики пад пољопривредне производње – од најмање 15 одсто. Највећи „минус“ Војислав Станковић је у производњи жита и он се, са великом извесношћу, процењује на око 30 одсто. У производњи биља и сточног биља такође се очекује висок пад – од око 20, односно 30 одсто, док ће подбачај у производњи повртног биља (због могућности заливања) бити мањи, између три до пет одсто. Цео сточарски сектор, који се последњих година суочава са кризом, и у 2007. години имаће значајан пад сопствене производње.

Мера развијености

Шта то значи са аспекта развијености пољопривреде Србије?

– То доста тога казује и заиста је сигнал за озбиљно размишљање. Ако се посматра 2006. година, као заокружена целина, биљна производња учествује са 66,7 одсто у структури процењене бруто остварене вредности пољопривреде Србије, а сто-чарска са само 33,3 одсто. А управо учешће сточарске производње мера је развијености укупне пољопривреде. Уколико је оно испод 50 одсто, сматра се да је пољопривредна производња у целини екстензивна и неразвијена. Ако је удео сточарске производње натполовичан, дакле изнад 50 одсто, то указује на развијену пољопривредну производњу. Дакле, без стабилног и развијеног сточарства укупне реформе у пољопривреди не дају очекиване резултате, а процеси промена сетвене структуре у биљној производњи, готово су немогући.

Како онда тумачите значајан раст извоза управо из аграра?

– Ако се мало вратимо у године које су иза нас, видљиво је да је прелаз пољопривреде Србије на тржишне услове пословања био праћен значајним развојем трговине. То је та виталност коју сам већ поменуо. Подсетићу да пољопривреда Србије пре уласка у реформске процесе није имала концепт извозно оријентисаног сектора привреде. У бившој СФРЈ она је преко 50 одсто своје производње пласирала на тржишта бивших република. Са преласком на тржишне услове пословања остварује се перманентан раст извоза. И поред стабилног увоза, биланс размене се из године у годину систематски поправља. Добри резултати у последњих неколико година последица су сплета повољних околности. Ту мислим, пре свега, на постојеће трговинске аранжмане са спољнотрговинским партнерима, односно преференцијале које имамо у трговини са земљама ЕУ, али и на споразум ЦЕФТА, као и веома повољну конјунктуру на светском тржишту где су цене из ове бранше повећане за око 30 одсто. Не треба заборавити ни релативно високу царинску заштиту од 21,2 одсто.