Наша земља има изузетно повољне услове за гајење култивисане боровнице, једне од најтраженијих и најскупљих воћака на западном тржишту
Парцела Ивана Ђукнића из Белановице, наслеђена од предака, могла би да буде српска колевка узгоја култивисане боровнице, воћа које је међу најтраженијим и најцењенијим на захтевном западном тржишту. У питомини заталасане Шумадије пре две и по деценије никла је плантажа боровнице коју из много разлога називају “плавим златом“ међу воћкама.
Своје поштовање према овој драгоценој, траженој, скупој, а изнад свега здравој воћки Иван Ђукнић изражава жељом да култивисана боровница добије посебно и важно место у пољопривреди Србије, да буде наш извозни адут и, зашто не, бренд по којем ће нас препознавати. Зато је пре две године покренуо иницијативу за формирање Удружења узгајивача култивисане боровнице, чији је председник. Седиште Удружења је у његовој родној Белановици.
За две генерације
Култивисана боровница је дуговечна биљка за коју се каже да се сади за две генерације. Први засади у САД датирају од пре 60, а у Холандији 50 година. Прве селекције у Америци обављене су између 1906. и 1913. године, а озбиљна производња почела је 1930. С обзиром на огромну популарност и потрошњу, тамо је гајење боровница подигнуто на ниво науке, односно оснивање посебног института за проучавање ове драгоцене воћке. Упркос свему, животни век Vacciniumа, како се боровница стручно назива, још није у потпуности испитан.
У Удружењу је за сада регистровано 27 чланова, али бројност, по Ђукнићевим речима, није циљ њиховог окупљања. Својом мисијом сматрају ширење праве приче о боровници, атрактивној и траженој воћки коју запад и те како зна да цени, али и да плати.
Власник најстарије српске плантаже боровница у удруживању произвођача види једини прави пут до квалитетне робе чије производње би се латили само они који за то имају услове, не посебно строге, али прецизно дефинисане. Иако је Србија богомдана за гајење боровница, пут до рода мора да се испоштује како то природа налаже.
Велика лековитост
– Боровница тражи изузетно кисело земљиште, са PH фактором 4-5,5. Све испод или изнад тих вредности је узалудан посао. Зато је пре одлуке да ли кренути са плантажом неопходна анализа тла, јер се током зрења не предузима никаква хемијска заштита, нити било какав други третман – каже Ђукнић. – Такође се не ограничава површина воћњака, мада стручњаци препоручују да он буде на макар 20 ари.
Прве саднице култивисане боровнице у Србију су, као донација, стигле из Холандије која је, поред Немачке, њихов највећи и најквалитетнији европски произвођач. Када је реч о свету, САД су највећи потрошач, али и увозник свежих боровница, које имају третман здраве хране.
Рачуница
Са једног жбуна култивисане боровнице може да се убере пет до шест килограма плода, односно са хектара 12.000 до 15.000 килограма. Ако се рачуна да је цена килограма овог воћа три до четири евра, онда је лако збројити да је приход по хектару најмање око 50.000 евра.
Како се у Србији малине већ пословично узгајају на 15.000 хектара, Ђукнић сматра да би организована и добро осмишљена производња боровница могла да се покрене на нових 10.000 хектара. То би простом рачуницом донело приход од 500 милиона евра и значајно смањило девизни дефицит. Наравно да је за покретање тако озбиљног, стратешки важног, посла неопходна помоћ државе, односно владе која би својим механизмима стала иза овакве производње. Обезбеђивање повољних кредита је један од предуслова за инвестирање у веома профитабилну грану пољопривреде, али и формирање стручног тима и посебног фонда који ће имати потпуни увид у стратегију развоја и унапређења производње култивисаних боровница.
– Америчко тржиште се снабдева са 100.000 хектара плантажа, али огромну количину увози из малобројних земаља које су у овој воћки препознале извозне адуте, попут Пољске или Новог Зеланда. Саднице се и на западу тешко добијају, њихова испорука будућим произвођачима боровница је прилично ограничена – тврди наш саговорник.
Популарност боровнице објашњава се, између осталог, великом лековитошћу која је најделотворнија када се воће узима у свежем стању. У изворном облику ове воћке налазе се многи антиканцерогени елементи, плодови и лишће садрже природни инсулин, благотворно утиче на болести жучи, незаменљива је у лечењу анемије. Она, такође, “убија“ бактерије јер је снажан антиоксидант, али је ефикасна и у лечењу вида.
– Упркос свим овим фантастичним особинама, боровница је воћка које нема много на светском тржишту и отуда њена висока цена – каже Ђукнић. – Зато сам сигуран да би Србија, ако се у посао крене озбиљно и организовано, могла да постане произвођач од респекта.
Структура плода омогућава боровници дуготрајну свежину, за разлику од преосетљивих малина или јагода. А плод је управо најдрагоценији и најтраженији у свежем стању. То му даје могућност лакшег чувања и манипулације при транспорту на дугим релацијама. Пракса је да се пакује у пластичну амбалажу од 125 до 250 грама, што је за потрошаче оптимална количина на коју су навикли.
Контакт
Детаљне информације о могућностима узгајања култивисане боровнице могу се добити у Удружењу узгајивача са седиштем у Белановици бб. Поштански број Белановице је 14.246. Електронским путем контакт је могућ преко адресе www.borovnica-srbija.org.yu и путем мејла info@borovnica-srbija.org.yu
Боља од шумске
Предност култивисане боровнице над шумском јесте у чињеници да је чвршћег и крупнијег плода, што је велика предност када је реч о транспорту и чувању, па јој је тиме и цена виша. Шумске боровнице се два до три дана после брања претварају у кашу коју не жели ниједно тржиште.
Иван Ђукнић наглашава да се у гајење боровница не може кренути стихијски и појединачно, већ само уз помоћ државе и њеног Министарства пољопривреде, пошто је реч о стратешком кораку који би Србији донео вишеструке користи. Да је реч о озбиљном послу доказује састанак у ресорном министарству на којем је предложено доношење уредбе за повраћај средстава која би, како је сугерисано, износила 350 динара по садници.
– Улазак у посао гајења боровница јесте у старту скупа инвестиција, али засигурно доноси одличне приходе. Практично, цела Србија, нарочито њен централни део, око Љига, Горњег Милановца, Аранђеловца, Уба, па и Барајева, има сјајне природне услове за старт нове производње. Засади би били успешни и око Пријепоља и Нове Вароши, али мора да се крене са прецизно дефинисаних позиција иза, или испред, којих ће стати држава са чврстим планом и гаранцијама – истиче Ђукнић.
Јунска берба
Поред одговарајућег земљишта, за успешно гајење култивисане боровнице неопходно је и стрпљење. Тек треће године засад даје нешто плодова, док озбиљан род стиже четврте године. Процедура набавке садница је прецизно утврђена. Реч је о поруџбини тзв. контејнерских садница које се добијају у саксијама и плаћају на лицу места.
Жбунови култивисане боровнице достижу висину од 1,5 до два метра, саднице се постављају без стубова и наслона, на растојању три метра ред до реда, односно 1,20 до 1,40 метара у реду. Пожељно је да у земљишту у којем се саде боровнице буде што већи проценат хумуса и још се додаје пиљевина од четинара.
Цена
Садница боровнице сада кошта 400 динара (пет евра), а ускоро се очекује доношење државне уредбе за повраћај средстава и то 350 динара по садници. То значи да би будуће узгајиваче боровница једна садница коштала само 50 динара.
Боровнице се стандардно ручно беру три или четири пута у јулу, на осам до 10 дана. Србија, међутим, има могућности да користи ране и средње ране сортименте, што практично значи да би први род стизао већ између 15. и 20. јуна. То би јој давало значајну предност у понуди, пошто ниједан други произвођач у Европи нема такве шансе. Сорте које би, на неки начин, биле специфичност Србије отпорне су на мраз, а то значи и да су услови за дужу сезону бербе много повољнији него код других узгајивача.
Када је реч о ризицима у производњи, као и код осталих култура, највећа опасност вреба од метеоролошких фактора, суше и града. Решења о којима се озбиљно размишља јесу успостављање противградне мреже и система наводњавања “кап по кап“.
– Ми, као удружење, уз помоћ колега из Холандије, спремни смо у сваком тренутку да помогнемо људима који се определе за овај вид производње – каже Ђукнић. – Обилазимо засаде, саветујемо, прецизно објашњавамо да ли неко има услове да се лати одговорног, али профитабилног, посла. Планирамо, такође, да објавимо научну студију о гајењу боровница, али и брошуру са практичним саветима, као и неопходну литературу. Први пут овог лета изаћи ћемо на тржиште са малим паковањима свежих боровница у пластичним кутијама од 250 грама. Преговори са трговачким кућама су у току и то ће, највероватније, бити један од највећих ланаца београдских мегамаркета.
Слободанка Андрић
