Stranci

Da li je moguće da nas stranci više vole? To jest, da više primećuju naše vrednosti? Odnosno, da su samo oni prepoznali kako je Srbija dobro mesto za život, a mi se na tom istom prostoru patimo?

Piše: Radojka Nikolić

Na takva i niz sličnih pitanja upućuje ovaj, junski broj Magazina Biznis. Sticajem okolnosti, nekoliko vrlo uticajnih i uspešnih poslovnih ljudi – stranaca – govore o Srbiji, o tome u čemu grešimo, kako to da popravimo… „Treba poštovati prošlost, ali i planirati budućnost“, savetuje Denis Vilkoks, profesor Fakulteta za žurnalistiku i masovne komunikacije univerziteta San Hoze u Kaliforniji. U ekskluzivnom razgovoru za Magazin Biznis Vilkoks kaže da u Srbiji ne bi trebalo stalno da se priča o Kosovu i 1389. godini, jer je to davna prošlost.

„Nama Amerikancima je vrlo teško to da razumemo, jer smo nacija koja je okrenuta budućnosti. Posle Vijetnamskog rata, koji je trajao od 1965. do 1985. godine izgubili smo 55.000 ljudi. Danas se, međutim, najveće trgovinsko odeljenje Amerike nalazi – u Vijetnamu. Ljudi koji rade tamo ne razmišljaju o ratu od pre nekoliko decenija, već o ekonomiji. Vi puno razmišljate o istoriji. To, na neki način, jeste vaš kvalitet, ali civilizacija ide napred i treba gledati u budućnost“, kaže Vilkoks, koji je ušao u TOP deset najboljih predavača PR u Americi.

„Problem Srbije nije ono što ljudi u svetu znaju o njoj. Pre je problem – neznanje. Ako Srbija želi da menja sliku koju o njoj ima svet, onda je najbolje da pokuša da privuče što više turista koji će širiti dobar glas o njoj“, rekao je naš gost iz Amerike koji je 16. maja boravio u Beogradu.

Tako kaže Amerikanac, a Englezi?

Dva Dejvida – Dejvid Daus i Dejvid Veb – obojica rodom iz Engleske, registrovali su uoči Nove 2008. godine svoju firmu u Srbiji – preduzeće David Webb Dowse d.o.o. Daus kaže: „Beograd vidim kao kuću. I kad dolazim u ovaj grad imam osećaj da se vraćam kući. Na neki način mi smo postali neformalni ambasadori Srbije. Svi naši prijatelji koji dođu ovde, požele da ostanu“, a Dejvid Veb dodaje u šali: „Ali, mi ih pošaljemo kući“.

A šta je sa našim čuvenim pričama o političkom riziku?

Kako kaže Dejvid Veb, percepcija rizika u Srbiji je mnogo veća od stvarnog rizika. „Zato i kompanije koje posluju ovde ostvaruju tako velike profite. Ko god da vlada Srbijom neće biti nemoguće poslovati u Srbiji. Srpska ekonomija ne može da stane. Strani investitori su već došli i oni neće pobeći“, kaže Veb.

Srbija je, dakle, slažu se i Amerikanci i Englezi, baš dobro mesto za život. A isto misle i Irci. Hju Mekrejnolds, generalni direktor Karneksa, o Vrbasu i Srbiji ima veoma povoljne utiske: “Ljudi su prijatni, devojke su lepe, a pivo je jeftinije nego u Irskoj. U Vrbasu sam naišao na veoma dobar prijem, a u kolektivu Karneksa posebno”.

I Nemcima je Srbija perspektivno tržište. Gde je jelo (mesne prerađevine Karneksa) tu je i piće. Ruven Niče, mladi regionalni direktor kompanije Jagermeister za JIE, tvrdi da je Srbija dobro potencijalno tržište za ovu, u svetu popularnu, vrstu biljnog likera izrađenog od 56 vrsta trava sa svih krajeva sveta po originalnoj nemačkoj recepturi iz 1887. godine.

Pa, ako nas svi vide u boljem svetlu nego što mi sami vidimo sebe i Srbiju, trebalo bi da naše gledište promenimo. Veliki mag menadžmenta, Isak Adižes, kaže da je „promena uvek postojala i nastaviće da bude sa nama u budućnosti. Novina je da se tempo promena ubrzava. Čovečanstvo je unelo više tehnoloških inovacija u poslednjih sto godina nego u čitavoj istoriji čovečanstva. Svet postaje sve više uzajamno zavisan. Problem koji se pojavi u jednoj zemlji može da odzvanja i migrira u svet. Svetska međuzavisnost postaje sve veća, a vremenski razmak sve kraći. Tako postaje sve značajnije da naučimo kako da upravljamo promenom, efikasno i uspešno”, kaže Adižes.

To je to. Izgleda da mi još nismo naučili da efikasno i uspešno upravljamo promenama. Ali, bar imamo strance koji su tu da nam to kažu. Samo još da ih čujemo, shvatimo i prihvatimo njihove savete. Onako kako oni to rade.

 
Podelite ovaj tekst: