Kada kažete: Ja neću uspeti u ovom poslu, to je izgovor za strah od neuspeha i izlaganja riziku. Strah dovodi do poltronizma, odlaganja posla, nepoštovanja rokova i pogrešnih odluka, a strah pilota uzrok je avionskih nesreća u 80 odsto slučajeva
Ambicije savremenog menadžera jesu da ovlada poslom ali još uvek nije ovladao strahom od neuspeha. Iako je strah najnegativnija emocija često se javlja i ima za posledicu smanjenu efikasnost, prekoračenje rokova, donošenje pogrešnih odluka, veći broj grešaka u radu, slabije pamćenje i slabiju koncentraciju. Ovo može da dovede do velikih gubitaka, kako u sektoru tako i u firmi.
Strah menadžera je prvi znak da mu je potrebna sigurnost i zaštita ali istovremeno može da pobudi njegovu radoznalost, pronicljivost, mudrost i ostvari nove uspehe.
Kako pobediti strah
U literaturi koja se odnosi na ovu temu, obično se navodi sledeći primer.
Pre više od petnaest godina bila sam u timu koji je radio sa gospodinom Tomom u Njujorku. Tom je imao fabriku bombona. Uložio je sav svoj kapital u tehnologiju. Kada je trebalo da se oglašava ponestalo je novca a i proizvodi nisu bili dovoljno interesantni za kupce. Posle godinu dana prodao je firmu. Pao je u depresiju zato što je sebe doživljavao kao velikog gubitnika. Šest meseci je ležao u krevetu i nije izlazio iz kuće. Hvatala ga je panika od traženja novog posla, zapravo plašio se da će ga vlasnik firme pitati za njegovu depresiju i neuspeh firme. Tim psihologa je dobio zadatak da napiše listu najtežih pitanja koja obuhvataju njegove strahove i da Toma nauče kako da vlada vlastitim strahom. Evo kako je tekao zamišljeni intervju.
Vlasnik: Zašto da vas primimo i kako da budemo sigurni da nećete učiniti iste greške i kod nas?
Tom: Moj prijem na posao zavisi od toga kako procenjujete iskustvo. Ako pogledate moj radni vek koji traje 20 godina, otkrićete mnoge uspehe i ovaj neuspeh. Ja sam mnogo naučio iz mojih uspeha ali isto tako mnogo i iz mojih neuspeha. Zato mislim da mogu više da vam ponudim od drugih.
Vlasnik: Vidim da ste pali u depresiju i da posećujete psihologa. Da li je to tačno?
Tom: Da, tačno je. U prvo vreme ja sam krivio sebe zbog neuspeha firme. Život mi je izgledao težak. Sada vidim da sam učinio veliki napor u veoma teškoj situaciji. Ja se osećam ponosnim mada su rezultati obeshrabrujući.
Vlasnik: Kako da budemo sigurni da nećete ponovo pasti u depresiju ako budete radili za nas? Zar nije depresija znak slabog karaktera. Mi trebamo jake rukovodioce.
Tom: Mislim da bi se svako osećao obeshrabrenim u poslovnom gubitku. Posebno ako je radio vredno kao ja. Ja ne mislim da to znači da imam slab karakter, već jednostavno da sam ljudsko biće i da brinem za posao koji radim.
Ako razmišljate šta je bilo u prošlosti, budućnost je ista. Sve što imate je sadašnjost.
Vaš prvi zadatak je da se suočite sa strahom od neuspeha kako biste ga se oslobodili.
Izvor energije
Strah nastaje kao posledica pogrešne procene situacije i jača nesigurnost. Nekako istovremeno rađaju se sumnje koje podstiču nepoverenje i skepsu. Ako strahu dodate stid tada se javlja nesigurnost i potištenost. Ili, možda, zbog straha osuđujete i krivite sebe ili saradnike.
Strah može da preraste u brigu, ljutnju, depresiju, sumnju ili nemoć. Kada kažete: “Ja neću uspeti u ovom poslu”, to je izgovor koji vas spasava straha od neuspeha i izlaganja riziku. Jednostavno se predajete umesto da vam osećanja posluže kao izvor energije i znak za akciju.
Prirodno je da postoji ravnoteža između osećanja i mišljenja. Usled straha ravnoteža je narušena, tako što strah potiskuje racionalno mišljenje. Onako kako se osećate, tako i mislite, a kako mislite tako se osećate. Odnos straha i mišljenja najbolje potvrđuje istraživanje da su u 80 odsto avionskih nesreća piloti pravili greške usled straha i nedovoljne saradnje sa članovima posade. Takođe, istraživanja potvrđuju da se 40 odsto ljudi plaši događaja koji se neće dogoditi, 23 odsto izmišlja događaje koji razvijaju strah i samo dva odsto ljudi ima opravdane razloge za strah.
Strah i perfekcionizam
Strah od neuspeha je često povezan sa perfekcionizmom. To je oblik pogrešnog mišljenja ako neki posao ne uradite savršeno, direktor vas može kritikovati, bićete osramoćeni ili postiđeni. Da biste izbegli ove neprijatnosti, odlažete posao ne završavate ga na vreme i postajete manje efikasni. Kada loše mislite o sebi tada gubite samopouzdanje i samopoštovanje. Nedostatak samopouzdanja dovodi do velike zavisnosti, često postajete poltron direktora, opredeljujete se za klan ili, pak, ponavljate iste načine rada koji su vam u prethodnom periodu doneli uspehe. Umesto da budete nezavisni, spontani, da razvijete visok stepen podudarnosti između osećanja, mišljenja i ponašanja, da razvijete snažnu volju i da lakše prihvatite nove izazove u poslu. Usled pada samopoštovanja ne verujete dovoljno sebi, niste spremni da prihvatite promene u radu i gubite motivaciju.
Oslobađanje straha podrazumeva da prihvatate nove modele ponašanja, što je u početku veoma neprijatno. Čak se događa da ljudi, dok ne postanu krajnje uplašeni, ne mogu da nađu dovoljno motivacije koja bi pomogla da prevaziđe strah u početnim fazama. To podseća na osobu koja planira da ostavi alkohol i često kaže da je lako pričati ali je teško početi. Zadovoljstvo koje sledi, pojačava svest o sopstvenoj volji, o sposobnostima, o moći i uliva novu snagu. Promene dovode do nove pozitivne definicije svog JA i do pojačane svesti da sami upravljate sobom i poslom bez straha.