Колекција тепиха “Cherchez la femme“ дизајнерке Олге Краљевић отворила је Синтелону врата великог и захтевног руског тржишта

Богати становници руске престонице, Санкт Петербурга и Екатеринбурга минулог лета унели су у своје домове још један статусни симбол: раскошне тепихе нежних боја и великих димензија који, сви до једног, носе имена руских царица Екатерине, Анастасије, Жозефине, Елизавете, Марго, Софије, Ирине, Изабеле… Ови теписи, израђени од најфиније новозеландске вуне, део су колекције “Cherchez la femme“ (Тражите ли жену) коју је Синтелон Ругс из Бачке Паланке лансирао на захтевно тржиште Русије.

Оно што је летос шлеперима кренуло пут Москве, дело је тимског рада Синтелонових посленика, а на челу екипе је Олга Краљевић, дизајнер специјалиста, чије је умеће, таленат, маштовитост и креативни дух довело до колекције која је апсолутна новина и за купце који не питају за цену када за себе желе нешто заиста посебно.

Галерија подова

Теписи из колекције која осваја руско тржиште наћи ће се и код нас. Сви који желе да у свој дом унесу неке другачије простирке, моћи ће да их потраже у продавницама Синтелона “Галерија подова”.

Пут који је Олгу Краљевић и њене сараднике довео до прелепих тепиха високе уметничке вредности није био нимало лак јер је подразумевао много истраживања, трагања за прошлошћу, испитивања укуса тамошње клијентеле и, најзад, синтетизовање свега у финални производ, раскошне детаље за ентеријере оних који то могу да плате.

Колекција “Cherchez la femme“ је у незамисливо великој и беспоштедној конкуренцији на богатом руском тржишту нашла место и, што је посебно важно, донела нове поруџбине.

Захваљујући слуху руководећих људи из Синтелона, Олга Краљевић се упутила у Москву и Санкт Петербург (Петроград) како би испитала специфичност тржишта. Обилазила је музеје, галерије, чак и пијаце, на одличном руском језику разговарала с људима и „хватала” оне танане нити које ће је довести до „царске” колекције. Посматрала је и снимала стари намештај, накит, зидове и подове историјских здања и у детаљима попут орнамената са самовара, нашла путоказ за будућу колекцију. Од старих жена, кустоса музеја вољних за причу, сазнала је за омиљене стилове у царској Русији која је одржавала интензивне културне и политичке везе са Француском. Тај утицај је, каже она, и данас препознатљив у опремању ентеријера, тако да је послужио као инспирација за “Cherchez la femme“.

Заштита од зиме

У почетку своје еволуције тепих није имао естетску, већ употребну вредност да ондашње номаде у њиховим настанбама штити од хладноће. Временом се из те елементарне потребе родила жеља да се покривачи улепшају, па су ткачи почели да их украшавају богатим спектром боја и лепим мотивима. Тако је тепих добио и уметничку димензију.

Само за богате

Једноставни подни покривачи прерасли су у сликовите и раскошне вунене лепотане по којима су ходала стопала неких нових власника, богатих велепоседника и владара. И баш ти теписи данас су међу највећим вредностима палата, музеја, угледних грађевина и кућа богаташа. Израђени су од вуне, свиле, камиље длаке комбиноване с памуком, а најскупље примерке красе уткане златне нити.

Најпознатији

За разлику од оријенталних тепиха који су ткани за свакодневну употребу и локалну продају, европски теписи су рађени по наруџбини за познатог купца, најчешће краља, али и за софистицирану богату европску клијентелу. Најважнији стил у историји европских тепиха укључује Savonnerie и Aubusson French стил. Средином 17. века најпознатија мануфактура која је производила тепихе за двор Луја XIV била је Savonnerie. Дезен се састојао од мотива из живог света, детаља са оружја, хералдичких обележја и архитектонских украса – наводи се у августовском броју Синтелоновог магазина.

– Посматрајући таванице у Ермитажу запазила сам да се мотиви са рељефа преносе на под, тепихе, мермерне детаље. Тако сам повезала линију кроз време и одлучила да те детаље пренесем кроз потку тепиха – каже Олга Краљевић у разговору за Економетар. – У целој причи било је битно да се препозна колорит, толико специфичан за ту епоху и локалитет. Јер „руска” зелена никако није та боја какву ми знамо. Било ми је важно да тепих настао на основу старих мотива не буде само сам по себи леп, већ да чини складну целину са ентеријером и да му још придода ноту луксуза. Управо тај луксуз и лепота, у комбинацији са прихватљивом ценом, били су наша улазница за Русију, где данас највеће светске фирме, као на длану, нуде своје престижне производе.

Цео пројекат који је довео до колекције, везан је за француску класику, раздобље Лујева од XIII до XVI, за време Марије Антоанете и раскош коју је оно подразумевало на дворовима велможа и његов утицај на царску Русију.

Са мноштвом идеја Олга Краљевић се вратила кући, где су настали цртежи тепиха. Понела их је, затим, руским менаџерима и највећим продавцима као што су НЕКС, ЕЛИС, Јенисеј… Убрзо је стигло зелено светло и почела је пробна производња за познатог купца.

– Прва поруџбина од 4.500 квадратних метара већ је стигла у Москву, а до Нове године отићи ће још 2.000 квадрата из колекције “Cherchez la femme“. Теписи су израђени од најбоље новозеландске вуне, густине 400.000 чворова по квадратном метру, у колекцији је осам до 12 боја у једном тепиху – каже Олга Краљевић. – Комбиновањем финих прелаза нијанси добијен је софистицирани изглед тепиха, а искуство показује да су најтраженији беж, затим бургундац ружичасти и „руско” зелени. Ја, ипак, предност дајем светлобеж боји или дубљем океру, злаћаној. Пошто нам сировина стиже у природној боји, да бисмо постигли жељену нијансу комбинујемо и по сто боја. То је труд који се исплати, јер су сада наши теписи у престижним НЕКС продавницама, апсолутном руском лидеру у трговини подних облога. Углавном се траже димензије 2 x 3 метра, затим 2,5 x 3,5 и 1,70 x 2,40.

Промоција

Колекција “Cherchez la femme“ представљена је руским партнерима у нашој амбасади у Москви. Раскошан амбијент дипломатског представништва био је право место да се уочи сва лепота тепиха, њихове боје, мекоћа, разноликост стилова.

Цена

Теписи из колекције “Cherchez la femme“ су машинско ткани, на врхунским машинама чувеног белгијског произвођача Ван де Виле. Цена по којој се продају на руском тржишту је око 100 евра по квадратном метру.

Добро обављен посао, на задовољство и произвођача и трговаца и купаца, отворио је још једна врата и Олги Краљевић и Синтелону Ругс. Пред нашом уметницом је нови изазов у виду колекције “модерна вуна” која ће припадати тзв. средњем сегменту, а намењена је, пре свега, средњем сталежу и младим људима који куће свој дом. Теписи ће по типу бити слични простиркама које лансира ИКЕА, модерног дизајна, функционални, усклађени са брзим темпом живота.

По речима Олге Краљевић, руски партнер је већ наручио 7.500 квадратних метара, а уз нове дистрибутере теписи ће се продавати и у гигамаркетима са енормним дневним обртом новца. Иза целе приче стала је и немачко-француска фирма Таркет, светски лидер у овој области који одлучује о стратегији наступа на тржишту. Преко њих је Синтелон добио бренд, тако да ће на декларацији писати “Синтелон Бачка Паланка – Таркет”. Дизајнерка се определила за преовлађујућу боју карамеле, а какве ће нијансе бити заступљене на колекцији “Џој” (радост) или дечјој које су у плану, тек ће одлучити.

Подршка

Олга Краљевић, дизајнер специјалиста и вођа пројекта РУСТЕП, каже да цео успешно окончан посао не би био могућ без тимског рада. Такође не и без подршке топ менаџмент тима у којем су били Срђан Зиројевић, Драгослав Марић, Дејан Зиројевић и Светлана Иванов.

– Нудити тржишту попут руског тепихе са мотивима какве ми волимо и уносимо у своје домове, чист је промашај – каже наша саговорница. – Они су склони да на свом поду виде бамбусе или кинеске знакове, али такође и елементе какве имају на завесама или тапетама. Ту је онда могућност стилизације неисцрпна, јер се не пресликавају просто мотиви, већ се софистицирано и селективно преносе на под и повезују до мере доброг укуса.

Руска традиција је налагала да се теписи каче на зидове. Та мода се полако враћа, нарочито у дечјим собама. Зато родитељи за своје малишане желе ведре боје, забавне мотиве и, наравно, квалитет. Тим Олге Краљевић је спреман за нове изазове, а њена машта показаће у нечему, можда већ виђеном, да прича о лепоти никада није окончана.

Слободанка Андрић