Србији је потребан нови модел развоја: потрошњу смањивати а повећавати удео инвестиција. Или: уместо улагања у услуге, нарочито финансијске, треба инвестирати у прерађивачки сектор, у извозно оријентисану привреду. Тиме би се променила садашња изразито неповољна структура нашег БДП-а

Као и много пута до сада показало се ружно лице популистичких изјава, попут скорашњих из Владе Србије о могућем одмрзавању пензија и плата у јавном сектору. Пошто је реч о најави нечег што са собом носи велике економске ризике, такво понашање Владе је заиста неодговорно. Зато бих јој препоручио да се уздржава од таквог политичког маркетинга јер не само да јој не доноси очекиване поене, него добија и заслужене „пацке“ – оцењује у интервјуу за Економетар Стојан Стаменковић, уредник Макроекономских анализа и трендова Економског института и члан Економског савета премијера Србије. Стаменковић подсећа да је познато да је Влада најпре пристала да се у ЕПС-у повећају плате па, бар за сада, одустала од тога кад је постало јасно да је тиме угрозила стендбај аранжман са ММФ-ом, у коме је замрзавање плата и пензија битна ставка. Притом се зна да би евентуално „пуцање“ овог аранжмана имало несагледиве последице, јер би се Србија могла суочити са заустављањем прилива капитала и реалним падом стандарда у наредним годинама, наглашава Стаменковић у разговору за наш часопис.

– Остаје да се види да ли ће Влада издржати притиске из ЕПС-а и других јавних предузећа која су кренула са разноразним уценама. Прави проблем је то што су тиме потиснуте у други план реформе које би морале да буду окосница 2010. и наредних година, независно од тога каква ће бити динамика производње и раста БДП-а.

• У најновијем МАТ-у оцењујете да још увек нема поузданих индикација о опоравку привредне активности. Шта то значи?

– Иако је заустављен пад индустријске производње, индустрија је у новембру 2009. још увек била у фази стагнације јер пораст који је забележен није ни динамичан ни стабилан. То значи да ће њен опоравак бити спорији и неизвеснији. Дакле, спорији од суноврата до кога је дошло након избијања кризе. Заустављен је и пад спољнотрговинске размене, а у октобру и новембру прошле године увоз и извоз бележе раст. Али, увоз има бржи раст, па лагано расте и дефицит. Прошлогодишњи дефицит процењујемо на 5,2 милијарде евра. У споразуму са ММФ-ом се калкулише са 4,8 милијарде евра, што је тада била потпуно рационална процена дефицита у 2009. години.

Опшириније у штампаном издању