Овако како је скројен буџет за 2008, са превеликом текућом потрошњом, успорава инвестиције а тиме и транзицију

Најбољи резултат 2007. године, која је већ на измаку, а у економији није донела неки значајнији помак, свакако је релативно висок привредни раст. Бруто домаћи производ биће већи најмање седам одсто, што је солидан салдо. Унутар тога, исто тако добар резултат је повећање извоза између 28 и 29 одсто, изражено у еврима. Најгори резултат је експанзивна државна потрошња и експлозивно повећање плата у јавном сектору. То је гори резултат од прекорачења планиране инфлације. Наравно, ни њен скор није добар, тим пре што смо већ имали линију смањења инфлације. За њену узлазну линију као алиби се спомињу суша и светске цене, што је имало свог утицаја, али ја и даље тврдим да су главни разлози и ту – велика државна потрошња и неке картелизоване структуре у производњи и промету.

Овако је Стојан Стаменковић, уредник билтена Макроекономске анализе и трендови Економског института, одговорио на прво питање Економетра – шта би издвојио као најбољи, а шта као најгори резултат 2007. године? Истовремено, Стаменковић наглашава да ће и 2008. бити на неки начин изгубљена, јер је на тој великој потрошњи прављен буџет, пошто се Србија већ подуже налази “у сталној предизборној атмосфери”.

Потрошњу смањују стабилне владе

– Надам се да ће се ова наша стална предизборна атмосфера, у којој партије на власти не би да се замерају својим бирачима па су издашне руке, окончати. И да ће влада бити стабилна са изгледом да дочека крај свог мандата. Онда би влада морала не само да смањи стопу раста државне потрошње, него и да је реално снизи. Моја рачуница каже – по пет одсто годишње у 2009. и 2010. години. Тада би могле да се реализују стопе личне и инвестиционе тражње, предвиђене у Меморандуму о буџету. У таквим условима било би могуће и редуковање спољнотрговинског дефицита на стопе које се за наредне године предвиђају у буџетском меморандуму – оцењује Стојан Стаменковић.

– Овако скројен буџет успорава инвестиције и тиме успорава и транзицију. Не говорим о неком њеном системском успоравању, већ о томе да мање инвестиције значе и успоравање развоја. Али, то отвара и детаље приче о буџету.

– Подсетићу, најпре, да су планирани расходи већи од прихода и зато се пошло од буџетског дефицита од 14,8 милијарди динара. Не инсистирам толико на томе да ли је лоше што се калкулише са дефицитом и шта би значио суфицит. То може мало и да се подешава методолошки, шта улази а шта не улази у приходе. Проблем је у нечем другом. Брину ме текући расходи, текућа потрошња. Зато овом приликом и занемарујем онај инвестициони део који иде из капиталних расхода. Буџет је експанзиван иако су стопе раста које се најављују на приходној и расходној страни најмање од 2000. наовамо. Наслања се на енормно високе номиналне стопе раста текућих расхода у 2007. години – од 17 одсто. А у томе су, за десет месеци, расходи за запослене порасли за чак 32 одсто. Још средином ове године стручњаци окупљени око МАТ-а заложили су се да се зараде које се финансирају из буџета замрзну на затеченом нивоу. Тада је речено – не може, постоје договори, споразуми, морамо то да испоштујемо, али ћемо зараде замрзнути на новембарском нивоу. Сада је то трансформисано у замрзавање на реалном новембарском нивоу, што значи да су плате индексиране за предвиђени пораст инфлације од шест одсто.

Опширније у штампаном издању