Дугогодишњи амерички стечајни поверилац Ира Боденштајн сматра да многе српске фирме и компаније могу да се реорганизују

Ира Боденштајн, некадашњи амерички стечајни поверилац за регион Чикага, има дугогодишње искуство у ревитализацији фирми које су се нашле пред банкротством. Недавно је у организацији америчке амбасаде у Београду боравио у нашој земљи са циљем да пренесе своја искуства која, по његовом мишљењу, могу да се примене и у Србији. Основу за то налази у новом Закону о стечају који пружа широке могућности за ревитализацију посусталих предузећа. По његовим речима, иако има доста разлика у економским системима Америке и Србије, има и доста сличности, па би његова искуства могла да буду поучна и за нас.

Боденштајн је почео као адвокат и тужилац, а 1998. године је именован као главно регулаторно тело за стечајеве. Надгледао је, како каже, мале и велике стечајеве. Стечај дефинише као начин активирања неангажованих средстава у једној фирми и њихово стављање у употребу, са циљем реорганизације.

Како преживети

Компанија или фирма која је способна да преживи, треба да ангажује стручњаке који ће заједно са стечајним управником формулисати план у циљу подизања продуктивности. Планом се предвиђа реструктурисање финансијског стања, укидање штетних уговора и смањење броја запослених.

Српски закон као амерички

Боденштајн сматра да српски Закон о стечају има углавном карактеристике као и амерички. Светска банка га је оценила као модеран и прихватљив за све стране банке које треба да гарантују улагања у Србији. Пружа могућност ревитализације предузећа, оснивања скупштина поверилаца, продаје имовине и средстава фирме, предвиђа мере против избегавања консолидације предузећа, омогућава разрешење потраживања поверилаца по приоритету и још много тога што је у функцији оживљавања предузећа.

– Неке фирме не могу да се реорганизују, али то не значи да је стечај неуспешан. Могућа је продаја предузећа, његове имовине и средстава које нови власник може да учини продуктивним, да покрене производњу и отвори нова радна места. Честитам Србији на новом Закону о стечају који то омогућује, истиче Ира Боденштајн.

Он у овоме види и начин приватизације фирми, јер ће купац бити заинтересован да се компанија шири, да увећава финансијске потенцијале, враћа дугове повериоцима, а можда и добит својим акционарима.

У Србији неће моћи све фирме да се реорганизују, већ ће неке морати да се ликвидирају, али то је једини начин да средства постану поново ангажована и продуктивна. То је горка пилула која ће дугорочно омогућити предузећима да се развијају и привуку нове инвестиције. Важно је да цео тај процес буде транспарентан, како би се стекло поверење у овакав систем, поручује амерички стручњак за стечајеве.

У Србији се тренутно води осамдесетак стечајних поступака. По Боденштајновом мишљењу, има много фирми и компанија које неће моћи да се реорганизују, па ће неке морати да се затворе, а запослени ће, нажалост, остати без посла. Али, средства и имовина фирме која нису у фази продуктивности, могу да се продају и да се ставе у руке новом менаџменту који ће их учинити продуктивним, који ће привући нове инвестиције и упослити нову радну снагу.

С. Пинтер