Ključ uspeha je jaka kapitalna baza akcionara, efikasne i brze procedure, brižljivo biran kadar i rad po formuli: švajcarska ozbiljnost prema poslu, kombinovana sa grčkim duhom

Inditex je španska konfekcijska kuća, trenutno najbrže rastući modni lanac u Evropi i svetu. Analitičari modnog tržišta nazivaju Inditex “ubicom profita”, jer u visokoj modi obara konkurenciju s nogu. Brže dolazi do kupaca koji su ranije ulazili samo u butike za najvišu klasu. Najpoznatija robna marka Inditeksa je “Zara” sa formulom uspeha – brzo pojavljivanje novih modela koji nisu preskupi a kupcima pružaju osećaj da poseduju komad odeće sličan visokoj modi.

Kakve veze imaju Inditex, odnosno “Zara”, i finansijska Grupacija EFG Eurobank, čije je sedište u Ženevi, a matično poslovanje u Grčkoj?

Imaju sličnosti. I jedan i drugi brend – obaraju konkurenciju. Rastu veoma brzo, prodorni su, nude nove usluge, prilagođavaju se potrebama klijenata. Ako se nešto traži na tržištu, oni poslovnim potezima stimulišu tražnju.

Kada smo u nedavnoj poseti Atini na licu mesta upoznali bankarski svet ove dinamične finansijske grupacije, pomenuli smo gospodinu Stavrosu Joanuu, generalnom direktoru beogradskog dela EFG Eurobanke, paralelu sa “Zarom”, a on nije krio svoje zadovoljstvo. Kako bi i krio, kada je ova banka za relativno kratko vreme postala lider u regionu. Osnovana je 1990. godine i za 15 godina postala druga po veličini banka u Grčkoj, sa aktivom od 46 milijardi evra. Dobila je visoke ocene najuglednijih međunarodnih rejting agencija a finansijski analitičari navode da je reč o grupi koja pruža klijentima usluge visokog kvaliteta, ulaže u moderne tehnologije i ima dinamičan i visokoprofesionalizovan menadžment.

U intervjuu za Magazin Biznis gospodin Stavros Joanu govori o uslovima poslovanja u Srbiji, pri čemu je neizbežno “podsećanje” na restriktivne mere Narodne banke Srbije.

Kako komentarišete monetarnu meru po kojoj je NBS bankama naložila da 60 odsto sredstava za kredite izdvajaju za obaveznu rezervu?

– Znamo da je centralna banka Srbije bila primorana na takvu meru zbog MMF-a, ali i banke koje posluju na srpskom tržištu moraju da pronalaze izlaz i da se u tome snađu. To je radikalna mera koja će svakako smanjiti ekspanziju kredita prema stanovništvu i privredi. Drugim rečima, banke će nastaviti da kreditiraju u suženom spektru u kojem to mogu da rade. Bankari će nastojati da održe kamatne stope, ali moramo da se preračunamo za nove kredite. U svakom slučaju, to je negativna situacija i ograničavajući faktor za banke, ali mi smo tu i smatramo da našim poslovanjem možemo da podstičemo ekonomski razvoj Srbije.

Regionalni razvoj

EFG Eurobanka je osnovana 1990. godine, sa sedištem u Ženevi i za 15 godina postala je druga po veličini banka u Grčkoj. Ima aktivu od 46 milijardi evra. U grupaciji je ukupno zaposleno oko 16.200 ljudi, u Grčkoj i u inostranstvu. Osim u Grčkoj, EFG Eurobanka posluje i u Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj, Turskoj, na Kipru i u Srbiji. Ukupne investicije van Grčke iznose 360 miliona evra (oko 14,3 odsto kapitala u 2005. godini), a cilj je da do 2009. godine Rumunija, Bugarska i Srbija učestvuju sa 30 odsto ukupnih prihoda, umesto sadašnjih 11 odsto.

Ako biste razmišljali kao makroekonomista, šta biste uradili u situaciji u kojoj je sada srpska ekonomija?

– Naravno, razmišljao bih kako da unapredim proizvodnju. Zato bih još više podsticao strane investicije. To je moguće, ali prepreku predstavljaju mnoge birokratske mere. Ako bi se one otklonile, stvorili bi se povoljniji uslovi. To se postiže davanjem olakšica i analiziranjem uslova koje imaju ostale zemlje u regionu. Za Srbiju je veoma bitan razvoj malog biznisa. Zato treba davati olakšice i to na početku poslovanja u malom biznisu, jer to razvija zemlju. Ako su visoke kamatne stope i za mali biznis, to je opasno za ekonomiju i usporava razvoj.

U prošle dve-tri godine u regionu Balkana se Rumunija pojavljuje kao lider u privlačenju investitora. Kada biste uporedili Rumuniju i Srbiju, kakve su nam šanse?

– Srbija ima više mogućnosti za razvoj i sasvim je izvesno da su strani investitori zainteresovani. Ako se pažljivije analizira, u Srbiji ima profitabilnijih prilika za razvoj nego u Rumuniji.

Pa, u čemu su onda problemi? Da li samo u birokratskim ograničenjima i u tome što nema olakšica?

– Stvari mogu da budu mnogo jednostavnije. Na primer, ako se stranom investitoru obezbede brži uslovi za registraciju i organizovanje kompanije, olakšice, a uz to da kapital može da ostvari u Srbiji ali i da može da ga iznosi iz zemlje, onda je moguć značajno brži ekonomski razvoj.

EFG Eurobanka u Srbiji

U Srbiji je EFG Eurobanka 19. marta prošle godine kupila većinski paket Nacionalne štedionice banke, a pre nekoliko meseci postala je i stopostotni vlasnik, pošto je i od države otkupila njen paket akcija. Ova banka sada zapošljava 1.400 ljudi i ima mrežu 99 ekspozitura širom Srbije. EFG Eurobank Grupa je do sada investirala više od 215 miliona evra u Srbiji (uključujući i dokapitalizaciju od oko 85 miliona evra). Tako će ova banka imati ukupnu aktivu od 359 miliona evra, depozite 213 miliona evra, kredite od oko 160 miliona evra i sredstva akcionara od 136 miliona evra. EFG Eurobanka je u Srbiji inicirala i značajne donacije za zdravstvo, obrazovanje i zaštitu životne sredine. Planiran iznos donacija je tri miliona evra.

Da li to liči na slovački model, koji je takođe pokazao prednosti?

– Da. Moglo bi se reći da je to slično. Ali, ne treba zaboraviti da je Srbija donekle u specifičnoj situaciji i da je centralna banka bila primorana da primeni restriktivne mere. Sada je na teškom zadatku: da uspori aktivnost banaka i da istovremeno privlači strane investitore.

Kad je reč o Grupaciji Eurobank, zaista je impresivan rast da banka za 15 godina postojanja dostigne ovakvu profitabilnost a proizvodi koje nude sve banke su veoma slični. Kako to objašnjavate?

– Eurobanka za mnoge predstavlja “zagonetan slučaj”. Ključ uspeha je – jaka kapitalna baza akcionara, efikasne i brze procedure i brižljivo biran kadar. Sve se radi po formuli: švajcarska ozbiljnost prema poslu, kombinovana sa grčkim duhom.

Na srpskom tržištu već posluju Nacionalna banka Grčke, Alfa banka i EFG. Kako doživljavate grčke banke kao konkurenciju na srpskom tržištu?

– EFG Eurobanka svuda gde posluje ima stalnu borbu na tržištu. Ali, mi imamo pobednički mentalitet, poverenje jedni u druge i merimo naše korake. Vrlo dobro razmatramo svaku našu odluku. Nadam se da ćemo za godinu-dve govoriti o EFG Eurobanci kao o vodećoj banci na srpskom tržištu – rekao je na kraju razgovora gospodin Stavros Joanu.

R. Nikolić