Иако је свој радни век провела као економиста, Радмила Митровић се по одласку у пензију одлучила за ткање и вез, па са Десанком Лазаревић, која је трговац по струци, сада имају фирму „Домаћа радиност – Рајка“ и даље развијају посао

Радмила Митровић Рајка, по занимању економиста, читав свој радни век провела је у београдској грађевинској фирми „Трудбеник“. У пензију је отишла 1996. године и из метрополе вратила се у родни Аранђеловац, где је 2001. године отворила кројачки салон „Рајка“.

– Од малих ногу научила сам од своје мајке Ангелине да везем, штрикам и ткам на разбоју, старом 150 година, а који и данас користим – прича Радмила за Економетар. За време боравка у Београду, за ту моју младалачку љубав према старим занатима нисам имала пуно времена. Али, када сам отишла у пензију, почела сам да се професионално бавим једним од најстаријих заната домаће радиности – вели наша саговорница, док је изнад разбоја са дивне уметничке слике „Ткаља“, настале на традиционалној Липовачкој сликарској колонији, „посматра“ мајка Ангелина.

Рајки се од 2004. године придружила Десанка Лазаревић, по занимању трговац, која је после 25 година остала без посла, јер јој је фирма отишла у стечај. И она је занат научила од мајке и још као девојчица плела је и штрикала одевне предмете. У слободно време је и сликала.

Опширније у штампаном издању